Ana Atanasković: O ženskom delu Tesline duše

Da bi što bolje upoznala ženu koja je tako strastveno volela Nikolu Teslu, ambiciozna spisateljica Ana Atanasković uporno se i temeljno bavila obiljem dokumentacije, probijala kroz barijere koje se po pravilu nađu na putu svakom istraživaču, stigla čak do Vašingtona i Njujorka gde se priča i odvijala. Rezultat nije izostao. Roman „Moja ljubav Nikola Tesla“ konačno je pred čitaocima.

Istorijske ličnosti su pasija spisateljice Ane Atanasković. Pored Beograda, naravno, budući da je u svojoj knjizi „Beograd je ljubav“ svakom čitaocu, s koje god strane sveta dolazio, kao i onom koji je rođen u bilo kom kutku tog istog grada, poklonila jedinstven, dinamičan, emotivno snažno obojen doživljaj prestonice Srbije. Autorka pronicljivog pristupa, često vođena intuicijom podjednako koliko i činjenicama, nikada se nije povlačila pred ambicioznim projektima. Pisala je o Jeleni Anžujskoj, poslednjim članovima dinastije Obrenović, Davorjanki Paunović. Sada pred javnost izlazi sa romanom „Moja ljubav Nikola Tesla“. Sam naslov provocira dilemu – čija ljubav? A zatim i pitanje – da li će nam ova knjiga doneti drugačiji pogled na naučnika koji neprestano inspiriše svet?

Kako ste došli na ideju da radite roman o Tesli?

Ideja me je podsvesno pratila od detinjstva. Moj tata je redovno kupovao naučni časopis Galaksija, a u posebnom izdanju posvećenom samo Nikoli Tesli prvi put sam videla fotografiju Ketrin Džonson. Zaintrigirala me je. Mnogo kasnije desio se trenutak kada mi je pala na pamet misao da je Ketrin najviše volela Teslu. Ne znam otkuda. Neki bi to nazvali jonosferom, neki poljem informacija, ali znala sam da moram da proverim da li je tačna. Imala sam predstavu o njoj kroz svoju intuiciju, ali sam otišla u SAD i potražila njihove arhive. Ispostavilo se da je bila baš onakva kakvom sam je zamislila i osetila pre odlaska na put!

Koliko istraživanja je prethodilo pisanju ove knjige?

Istraživala sam mnogo, kao što obično i činim kada pišem bilo šta. Ovo istraživanje bilo je specifično jer sam preletela okean da bih našla podatke u zaostavštini Roberta Andervuda Džonsona, Ketrininog supruga, koja se nalazi u Delaveru. Istraživala sam i u Vašingtonu njenu ličnu dokumentaciju, a u Njujorku mesta vezana za Nikolu Teslu i sam grad. Pročitala sam mnogo literature povezane sa Teslom (najznačajnija je knjiga „Čarobnjak“ Marka Sajfera) i epohom koju sam opisivala, kao i dnevne novine i časopise iz tog doba, da bih što bolje predstavila ličnosti o kojima sam pisala i njihovo vreme. Rad na romanu je, sa istraživanjem i pisanjem, trajao pet godina.



Da li Vam je bilo teško da razdvojite proverene od pseudopodataka budući da je u onlajn epohi sve više lažnih informacija?

Nije, jer prva ne volim neproverene informacije, lako ih prepoznajem, propustim ih kroz sito i rešeto zvaničnih podataka i stroge kriterijume svoje intuicije. U romanu ima opisa emocija koje sam pretpostavljala i samoj Ketrin darivala, ali podaci su provereni do detalja. Ima mnogo citata iz pisama i dokumenata koje sam nalazila u knjigama.

Kako biste opisali glavnu junakinju romana?

Ketrin Mekmehon Džonson je vatrena, otvorena, strastvena, preduzimljiva žena puna živosti. Bori se u sebi s osećanjem dužnosti i ljubavi prema suprugu i natčovečanske emotivno-duhovne vezanosti za genija koji je odlučio da se posveti samo nauci. Ona je i detinjasta, ali iskrena, privržena, brižna, ponekad praskava, ali baš takva jeste, u večnosti, jedini pravi ženski i emotivni deo Tesline duše. Duboko verujem, da je on hteo da izabere sebi ženu – to bi sigurno bila ona i u prostoru u kome su sada njihove duše su zajedno. Ona ume da voli iako na tom putu nailazi na najstrašniju prepreku – nepremostivi zid odbijanja.

Koliko nam sam Tesla postaje jasniji i bliži kroz ovu ljubavnu priču?

Nadam se da će postati bliži svima koji je pročitaju. To je Tesla koji čita priče deci Džonsonovih, koji doživljava nervni slom posle rušenja kule na Long Ajlendu, koji se šali sa Ketrin jer zna da ga ona voli, koji poklanja neobične poklone i nosi najkvalitetniju i najdendi odeću. Većina ljudi misli da je Tesla sve vreme bio povučen, poistovećujući njegov celokupan život sa poslednjim periodom, ali nije, on je odlazio na večere i zabave koje su priređivali bogataši tog doba, svakog dana mu je pisala jedna astrološkinja, družio se sa Sarom Bernar, Markom Tvenom, Radjardom Kiplingom i divio se Margariti Merington... U najkraćem – bio je deo visokog društva. Sve sam to opisala u romanu. Verujem da će se kroz njega Tesla prikazati u novom svetlu, u doba kada je, u neku ruku, bio njujorški naučni selebriti.

Autor Milan Nikolić
Izvor: Bazar
Foto: Danilo Polovina