Amelija se vratila i kreće u pustolovinu do Kraljevstva svetla kako bi pronašla Tandžinovu mamu. Naravno, sa sobom vodi svoje prijatelje (i Tandžinovog oca).
Još uvek sam uzbuđena, iako je već prošlo neko vreme kako sam je pročitala. Ova knjiga je bila apsolutno fantastična, zabavna, urnebesna, svetlucava i još mnogo toga!
Veoma sam se zabavljala dok sam gledala likove sa njihovim providnim maskama. Zadivilo me je što kroz celu knjigu niko nije primetio da sa ovom decom nešto nije u redu. Opet, to doprinosi zabavi i, da, ceo svet je magičan, možda je njihova odeća imala malo više iskrica. A iskrice odvraćaju pažnju, zar ne?
Svidelo mi se što sam imala priliku da zavirim malo više u Kraljevstvo svetla. Tako je blještavo i, na osnovu opisa, pošto su ilustracije crno--bele, iskričavo i živopisno mesto. Ne bi mi smetalo da tamo živim, ali nisam baš sigurna da bih mogla da budem na mestu koje je uvek iskričavo i sunčano. Ponekad vam prosto treba malo tame. Umirala sam od smeha dok su susretali razna stvorenja iz sveta svetla i iz sve snage se trudili da ne pobegnu vrišteći.
Naravno tu je i velika misterija sa čudnom žabom i nestankom stvorenja svetla. Znala sam da se nešto kuva i bila sam ubeđena da za to nisu kriva stvorenja iz tame. Dajte, oni se upiške u gaće (ako ih nose) ili padnu mrtvi ako vide slatku malu vilu ili zeku. Ne mogu da zamislim te likove kako uzimaju ili kidnapuju neke od njih. Neću vam otkriti da li sam bila u pravu ili ne, ha! Moraćete da pročitate knjigu.
Duga pruga je tako divna ideja. Ne bi mi smetalo da putujem njom do posla/biblioteke ili u kupovinu. Gde da se prijavim?
Sve postaje mnogo uzbudljivije kada naša grupa stigne u Sjajopolj. Misterija postaje ozbiljnija, a naša ekipa mora da otkrije šta se dešava pre nego što ostanu zauvek zaglavljeni. Već nisam mogla da prestanem da čitam, ali od tog trenutka sam bila praktično zalepljena za knjigu. Morala sam da otkrijem šta se dešava u ovom gradu jer je bilo mnogo sumnjivih stvari. I na kraju sam, nadam se da ne otkrivam previše, bila zadovoljna.
Tandžin stvarno napreduje. I dalje je ponekad pompezni krelac, ali videla sam kako se menja u nekog ko brine i zna ko su mu prijatelji. A umirala sam od smeha kada smo se upoznali sa Fabiom, jednorogom. Stvarno? Od svih imena koja si mogla da daš jednorogu, morala si da ga nazoveš Fabio?
Kraj je fenomenalan, bila sam presrećna kako se sve poklopilo na kraju! Ali još sam srećnija pošto sam čula da će uslediti i treća knjiga o Ameliji Zubić.
Sve u svemu, želim sledeću knjigu! Moram da znam! I ovu bih svakome preporučila.
Izvor: Goodreads
Prevod: Miloš Vulikić