Aleksandra Filipović: Deca su ozbiljni čitaoci

Napisala sam knjigu kakvu sam želela da napišem, a što je još značajnije, kakvu bih volela da i sama čitam. Pustolovinu punu magije, drugarstva, humora i lekcija o dobroti, odanosti i ljubavi prema sebi i drugima.

Rekla je ovo za Glas Srpske književnica Aleksandra Filipović, autorka bestselera za djecu „Serafina Krin i Srce sveta“, komentarišući godinu dana nakon izlaska knjige svoje utiske i reakcije publike na njeno djelo.

„Cilj mi je da čitalac u stranice uranja kao u toplo more puno čudesa, da uživa, da bude radoznao i da iščekuje koju će uzbudljivu tajnu sledeću otkriti. Pa da onda iz mora izađe oplemenjen i osnažen novim saznanjima o svetu i o sebi“, kazala je ova književnica.

Serafina želi da bude pisac, nešto što nije pretjerano popularno u doba modernih tehnologija niti isplativo u vremenu profita kao mjerila vrijednosti. Zašto ste je osudili na tako neatraktivno zanimanje kad je već mogla da bude nešto što garantuje sigurnu egzistenciju, a ne život u mašti?

Dečak Vid, Serafinin prijatelj, u romanu kaže: „Knjige su sazvežđa mudrosti i čuda“. Pa eto, možda ima nečega u tim čudima, nečega važnijeg i većeg od profita.

Ako je knjiga „O krilima i čudima“ bila iznenađenje za one koji su Vas, prije svega, znali po aforizmima i satiri, „Serafina“ više nije bila iznenađenje, nego potvrda da ste ozbiljno u vodama dječije književnosti. Kako se pisac za djecu bori s aforističarem u jednoj istoj osobi, jer prvo traži neobuzdanost mašte u pripovijedanju, a drugo svedenost i ogoljenost priče?

„Mašta je kao biljka – ako je zalivate, cvetaće, a ako je zanemarite, uvenuće“, kaže jedan moj aforizam. Maštu i aforizme sam uspela da spojim na taj način što sam maštu ubacila u aforizme, a aforizme u maštu. Tako se u mojim romanima mogu pronaći i aforizmi. Neki od njih su: „Lako je leteti. Nezgodno je kada se zemlja približi“, „Ne možemo uticati na valove, ali možemo na kormilo“ ili „Jedini način da izađemo iz tunela jeste da najpre zakoračimo u tminu“.

Zašto baš dječija književnost? Pisanje u žanrovskim vodama dječije ili horor literature ovdje se često tretira kao obilježje neozbiljnih ili neuspjelih književnika, uz jedan potcjenjivački odnos prema njima.

Gledala sam jednom prilikom emisiju o književnosti u kojoj je uvaženi profesor i književni kritičar Aleksandar Jerkov rekao da se ništa bolje jednom piscu ne može desiti nego da postane pisac za decu, jer to onda znači da se on za sva vremena ugradio u književnu svest čovečanstva. Zapamtila sam ove reči jer smatram da one predstavljaju suštinu bavljenja jednim toliko značajnim poslom kao što je pisanje za decu. Ukoliko neko smatra da je to trivijalno, ja tu ništa ne mogu, osim da tog nekog prepustim njegovim zabludama.



S druge strane, posljednje decenije imamo uspon čitave generacije dječijih pisaca poput Vas, Uroša Petrovića, Gabrijele Čović, Ivane Nešić i drugih, koji ne mare za predrasude ili žanrovske klasifikacije, već djecu tretiraju kao ozbiljne čitaoce.

Nijedan književni žanr nije bolji ili lošiji od drugog. Postoji samo dobra i loša književnost. Deca su ozbiljni čitaoci. Navesti decu da zavole knjige i čitanje, da misle svojom glavom, da saosećaju sa junacima i da se bore za istinu i pravdu zajedno sa njima, učeći pri tome o dobru i zlu je ozbiljan i težak zadatak, posebno u savremenom svetu punom lake zabave koja lako odvlači pažnju. Ovo je, ujedno, i jedan od naših najvažnijih zadataka, jer od toga kakve će nam buduće generacije biti zavisi sudbina planete.

Pišete dugo i osvajali ste brojne nagrade za svoje pisanje, ali Vaša prva knjiga čekana je jako dugo. Koliko Vam je to dugogodišnje „brušenje“ zanata pomoglo da izoštrite stil i pronađe vlastiti jezik u literarnom izrazu?

Do prve knjige vodili su predan rad i učenje i smatram da su oni bili od presudnog značaja. Talenat je neophodan, ali nije dovoljan. Da bi se dar razvio, potrebno je puno rada. Talenat je kao seme koje može, ali i ne mora proklijati. Potrebno je mnogo kiša, vremena i napora kako bi izraslo veličanstveno drvo. Ukoliko napor i rad izostanu, seme zauvek ostaje sakriveno u zemlji i vremenom istruli.

Šta Vas je pokretalo kao čitaoca kada ste bili dijete čitalac i ko su književni „krivci“ što ste danas Vi osoba koja druge inspiriše na čitanje?

Toplina, prijateljstvo i pustolovine. Te tri reči najbolje opisuju ono što sam tražila u knjigama kao dete. A ko je to bolje umeo da spoji od našeg Branka Ćopića?

Šta trenutno radite, neku novu avanturu Serafine Krin ili nešto potpuno drugačije?

Ovo još nigde nisam objavila, tako da će čitaoci biti prvi koji će saznati da sam napisala novu avanturu Serafine Krin i da u ovom trenutku u Laguni, mojoj izdavačkoj kući, tim vrsnih profesionalaca sa urednikom Zoranom Penevskim na čelu, radi na knjizi. Dakle, u toku ove godine iz štampe će izaći moj novi roman „Serafina Krin i poslednji grifon“.

Autor: Branislav Predojević
Izvor: Glas Srpske