Ajnštajn iz senke

Mileva Marić je bila žena iz senke u doslovnom smislu. Više od pola veka široj javnosti nije bilo poznato ni gde je sahranjena. Drugi Ajnštajn nas vodi kroz životnu priču naučnice, od detinjstva pa sve do razvoda od tada već svetski poznatog i priznatog fizičara. Daje nam neposredniji uvid u njenu unutrašnju borbu i kompromise na koje je pristajala, žrtvujući svoje zdravlje i ambicije zarad porodice i Ajnštajnove karijere.

Dar koji je mala Mileva imala za matematiku uočili su u najranijem dobu svi u njenom okruženju. Bilo je jasno da će morati da se presele iz Rume u Novi Sad ne bi li Mici, kako su joj tepali ukućani, mogla dalje da se obrazuje. Otac je bio centralna figura u njenom svetu i čovek koji je najviše podržavao njena akademska stremljenja. Majka je videla Mici u mnogo tradicionalnijoj ulozi, iako je bilo gotovo izvesno da Mileva neće završiti kao domaćica. Njenoj introvertnoj prirodi nije pomagalo ni to što je imala fizički nedostatak – hramala je. Posvećena učenju, odrastajući u porodici koja je izgubila dvoje dece pre nje, Mileva je stasala u povučenu mladu ženu, vezanu za oca i odlučnu da istraje u nameri da ode na dalje studije.

Na Politehničkom univerzitetu u Cirihu, na kom su se u to vreme obrazovali neki od budućih gorostasa svetske nauke, Mileva ne doživljava samo sudbinski susret sa Ajnštajnom već pronalazi i prijateljicu koja će joj biti velika podrška kroz čitav život, Helenu. Rodna diskriminacija na univerzitetu nije bila iznenađenje za Milevu i uspešno se nosila sa svim intelektualnim izazovima. Prvi znaci slabosti koje je uočila kod sebe nisu bili akademske prirode već pitanje srca. Zaljubila se u mladog Ajnštajna. Prvi korak je učinio on, od samog početka bio je fasciniran njenim talentom za matematiku i smatrao da su srodne duše. Mileva se kolebala jer je osećala da će joj eventualno prepuštanje ovoj vezi odvući fokus sa studija. Pokušala je da semestrom na drugom univerzitetu izbegne neizbežno, ali čak ni daljina nije uspela da umanji naklonost koju su osećali jedno prema drugom. Ubrzo po njenom povratku nastavili su da se viđaju. Sve što je usledilo kosilo se sa tadašnjim očekivanjima konzervativne sredine u kojoj su živeli i načinom na koji je Mileva bila vaspitana. Nedugo nakon zajedničkog putovanja na jezero Komo ostala je trudna. Vratila se kod svojih ne bi li iznela trudnoću daleko od očiju javnosti. Albert joj se nije pridružio ni u jednom trenutku, navodno strahujući da bi univerzitet mogao da sazna gde ide i kojim povodom. Budući da nisu bili venčani, to bi ugrozilo njegovu reputaciju i šanse za posao kom se nadao na univerzitetu. Ovde se već uveliko nazirala njegova sebična priroda koja će se kasnije manifestovati i u drugim oblicima.

Mileva se porodila u porodičnoj kući uz pomoć majke i na svet donela devojčicu Lizerl. Na Albertov nagovor odlazi nedugo potom u Cirih i ostavlja dete svojim roditeljima. Venčavaju se i on joj obećava da će uskoro njih troje živeti kao porodica, čim dobije profesorsko mesto kom se nada. Kada Mileva primi pismo od majke da je Lizerl bolesna, izjedena krivicom odlazi u Kać i zatiče devojčicu zaraženu tifusom od kog su umrli Milevini brat i sestra. Posle mukotrpne borbe sa bolešću, Lizerl umire i Mileva se skrhana vraća u Švajcarsku. Albert ne pokazuje empatiju.

U to vreme su još uvek radili zajedno i on je uvažavao njen doprinos svojoj teoriji. Kako će istorija pokazati, Milevin deo ne samo da je bio značajan nego po svemu sudeći i ključan. Tim pre je Albertova odluka da njeno ime ukloni sa rada vredna prezira. Mileva je stoički podnela potpuni zaokret u svom životu – postala je žena, majka i domaćica, njena svakodnevica se svela na obavljanje kućnih poslova i vođenje brige o njihovo dvoje dece. Svesno je podnela žrtvu da bi Albert mogao da se posveti karijeri. S vremenom je i sasvim isključena iz njegovog rada. Kompromisi su se ređali, ali je njegovo ponašanje prema njoj bilo sve gore. Dok se peo na lestvici u svetu nauke i postajao deo univerzitetskih katedri elitnih fakulteta, Mileva je shvatala da polako gubi povezanost s njim na ličnom planu kao i da više ne uspeva da održi korak sa novim otkrićima. Ranije je uspevala da putem materijala koji on ostavlja kod kuće ostane u toku, ali više joj ni to nije polazilo za rukom. U godinama koje su usledile, nakon što mu je dodeljena Nobelova nagrada, sasvim su se udaljili. On se čak upustio u vezu sa svojom rođakom. Mileva je pristala da se presele u Prag koji je zbog zagađenosti ugrožavao zdravlje njihove dece. Međutim, pored svih ustupaka koje je napravila u nadi da će održati brak i eventualno vratiti njegovo interesovanje, nije uspela da oživi vezu. Više je nije uključivao ni u jedan aspekt svog života.

Kulminaciju nezadovoljstva doživela je u Parizu kada su se susreli sa madam Kiri. U neposrednom razgovoru Mileva je na pitanje madam Kiri o aktuelnoj teoriji izvesnog profesora iznela autentično mišljenje i ostavila Alberta bez teksta. U tom trenutku je shvatila da joj je bila bitnija potvrda žene koju je uvažavala i da joj više istinski nije stalo šta Albert misli. Kiri joj je u razgovoru nagovestila da je razume i da je oduvek mislila da su njihove priče slične. Međutim, Pjer Kiri je stao iza svoje supruge i odbio da primi Nobelovu nagradu bez priznanja zajedničkih napora. Ovaj susret, kao i susret sa starom prijateljicom Helenom, probudili su u Milevi njenu pravu prirodu i sve ono što je uspavala u sebi nakon dugogodišnjeg života pored čoveka kakav je bio Ajnštajn. Pomoglo je i to što je od Ajnštajna dobila spisak pravila kako bi mogla da ostane da živi u zajedničkoj kući, i na ultimatum mu je odgovorila odlaskom. Roman se bavi njenim životom do tog trenutka i završava pismom koje piše na samrtničkoj postelji.

Duboko tužna i dostojna divljenja, životna priča Mileve Marić veličanstven je primer ženske snage i odlučnosti. Da bi svet dobio Ajnštajna u punom sjaju, Milevi je morala da pripadne uloga Ajnštajna iz senke.


Autor teksta: Ivana Veselinović