„Ajla i srećan kraj“: Pogled na završnicu serijala iz ugla autorke Stefani Perkins

Autorka međunarodnih bestselera Stefani Perkins privela je kraju svoj serijal voljenih knjiga „Ana i francuski poljubac“ upravo objavljenim romanom „Ajla i srećan kraj“.

Kao oduševljena čitateljka njenih romana, imala sam veliku sreću da razgovaram sa autorkom o ovoj poslednjoj knjizi i celom serijalu.

Čestitam Vam na objavljivanju „Ajle i srećnog kraja“! Kakav je osećaj predstaviti poslednju knjigu serijala koji je toliko mnogo nas volelo i na kome ste predano radili više od jedne decenije?

Hvala ti! Tokom celog leta su me zapljuskivala različita osećanja – olakšanje, sreća, tuga, nervoza, strah i uzbuđenje. Često sve navedeno u toku jednog časa. Ponosna sam na ove knjige i veoma zahvalna na karijeri koju su mi pružile. Ali sam istovremeno i uzbuđena što nastavljam dalje. Idem napred. Deset godina je dug period.

Svaka od Vaših junakinja je bila veoma različita. Ana je bila zabavna, odvažna i odlučna. Lola je živahna, talentovana i jedinstvena. Kako biste opisali Ajlu i njen put u ovoj knjizi?

Ajla je stidljiva i dobra duša. Strpljiva. Odan prijatelj. Takođe pati od nedostatka samopouzdanja. Njeno putovanje je bukvalno onakvo kakav je i naslov. Za razliku od Ane i Lole, Ajla je dobila svoj srećan kraj na samom početku romana. Nažalost, nije baš u potpunosti spremna da se sa njim nosi.

Čula sam da ste rekli da u svakom od Vaših likova ima nečeg Vašeg, ali sa kojim likom se najviše identifikujete i zašto?

To je uvek poslednji lik na kom sam radila. Obično na stranicama obrađujem mnogo sopstvenih problema. Tako da je to sada Ajla. Borila se sa nedostatkom samopouzdanja jer je to nešto sa čime sam se i sama takođe suočavala. Obe smo dozvolile da nam strahovi unište stvari koje smo volele. U njenom slučaju reč je o njenoj vezi. U mom, o mojoj karijeri.

Rekli ste negde da iako ste prvo počeli da radite na Lolinoj knjizi, Anina priča je došla brže. Priča o Loli i Kriketu je objavljena kao druga knjiga po redu jer ste se mnogo mučili sa njom tokom dužeg vremenskog perioda. Kakav je bio proces stvaranja Ajline i Džošove priče?

Govorila sam javno o tome kako me je depresija usporila u procesu (i objavljivanju) ove knjige, tako da mnogi moji čitaoci pretpostavljaju da to znači da mi je ovu knjigu bilo najteže da napišem. Ali nije. Lolina priča je bila najteža. Razvila sam neke užasne radne navike i izlagala sebe velikim naporima i na kraju sam se rasprsla. Bilo je potrebno mnogo vremena da se ponovo podignem. Ajlina priča mi je u tome pomogla. Bilo je svakako frustrirajuće – mnogo ponovljenih neuspeha – ali je na kraju je iz svega proisteklo pozitivno iskustvo. Završila sam knjigu osećajući se srećno, zdravo i ponosno.

Koju biste scenu izdvojili iz ove knjige?

Kako se Ajla i Džoš upuštaju u vezu još na samom početku knjige, pisala sam o, hm, odraslijem aspektu njihove veze. Neću lagati – to mi je svakako najbolji deo. Ha!

Šta možemo očekivati od Vas u budućnosti?

Uredila sam prazničnu antologiju koja će izaći u oktobru. Zove se „My true love gave to me“ i prepuna je romantičnih, zabavnih, pametnih priča koje je napisalo dvanaest autora bestselera za tinejdžere. Veoma sam ponosna na to. Moj sledeći roman biće tinejdžersko horor „seckanje“. Uživala sam dok sam pisala to mračno i, istovremeno, zabavno štivo.

Izvor: happyeverafter.usatoday.com 
Prevod: Dragan Matković
Foto: Destinee Blau