5 kafea značajnih za književni svet

Ima nečeg neporecivo romantičnog u pomisli na pisca koji sedi u zadimljenom kafiću pogrbljen nad papirima – ili laptopom u današnje vreme – dok ispija espreso i stvara sledeći veliki roman.

Neke od najpoznatijih knjiga svih vremena nisu napisane u izolovanim stanovima već upravo u evropskim kafeima (možda sav taj kofein doprinosi inspiraciji). Pred vama je lista pet kafea koji su značajni za književni svet. Ko zna, možda će i vas inspirisati.

„La Rotond“ u Parizu

Tokom dvadesetih godina prošlog veka, popodnevne kafe su se pretvarale u noćne koktele kada je F. Skot Ficdžerald posećivao boemski kafe „La Rotond“. Umetnici i pisci poput Pabla Pikasa, T. S. Eliota, Gertrude Stajn i Ernesta Hemingveja takođe su bili stalni gosti ovog kafea u srcu pariske četvrti Monparnas. Zapravo, Hemingvej je o tome i pisao u romanu „Sunce se ponovo rađa“: „Kad idete sa desne obale Sene na levu, i zamolite taksistu da vas odveze u bilo koji kafe na Monparnasu, on vas uvek ostavi ispred ’Rotonde’.“

I danas je ovaj kafe dom umetnicima i filmskim rediteljima. Poručite kafu – ili čašu vina – i upijajte lepotu Pariza.

„Književni kafe“ u Sankt Petersburgu

Osnovan 1816. godine, „Književni kafe“ („Литературное кафе”) bio je domaćin mnogim poznatim ljudima, a priča se da su u njemu često boravili ruski pisci Dostojevski i Černiševski.

U ovom kafeu je i ruski pesnik Aleksandar Puškin pojeo svoj poslednji obrok 1837. godine pre nego što je umro u dvoboju. Danas u ovom dvospratnom kafeu / restoranu postoji Puškinova bista kao i jelovnik na kome se nalaze jela koja je pesnik voleo.

„Café Montmartr“ u Pragu

Poznat kao „Montik“ među lokalnim stanovništvom, ovaj kafe je otvoren 1912. godine, ali je bio zatvoren pedeset godina nakon Drugog svetskog rata. U tenucima najveće slave, bio je popularno elitno mesto za susrete evropskih pisaca poput Franca Kafke i Maksa Broda. Kafe je ponovo otvoren tokom devedesetih godina i zadržao je svoju boemsku atmosferu. Danas se u „Montiju“ održavaju promocije knjiga i još uvek predstavlja dom umetnicima, a posebno glumcima zbog blizine Dramske akademije.

„Slonova kuća“ u Edinburgu



U srcu istorijskog dela Edinburga nalazi se „Slonova kuća“ koja je bila „dom van doma“ autorki Dž. K. Rouling. Poznato je da je Roulingova sedela u zadnjem delu kafea koji gleda na edinburški zamak dok je pisala prve romane  o Hariju Poteru. „Slonova kuća“ takođe gleda i na školu „Džordž Heriot“ koja je možda bila inspiracija za Hogvorts.

Ijan Renkin, autor serijala o inspektoru Rebusu, i Aleksandar Mekol Smit, autor „Prve damske detektivske agencije“, bili su takođe česti gosti ovog kafea. Poručite šolju škotskog čaja i upijajte atmosferu.

„Antico Caffe Greco“ u Rimu

Najstariji rimski kafić je od 1760. godine bio često svratište pisaca. „Antico Greco“ je ugostio lorda Bajrona, Henrika Ipsena, Persi Šeli, Hansa Kristijana Andersena i Džona Kitsa koji je živeo u blizini i bio stalni gost. Danas se posetioci zaustavljaju kako bi posetili ovaj očaravajući kafe smešten u blizini Španskih stepenica i popiju „caffe corretto“ (espreso sa alkoholom).

Izvor: urbanadventures.com
Prevod: Dragan Matković