3 pitanja za... Nenada Ilića

Sagovornik: Nenad Ilić. Povod: Roman „I-Sky“, futuristička priča u najboljem duhu „Matriksa“, koja opominje ali i vraća poverenje u veru i ljubav.

Posle hit drame „Carigradski drum“, odlučili ste se za naučnu fantastiku. Zašto?

Nisam se ja odlučio za naučnu fantastiku, nego ona za mene. Uostalom, i ne doživljavam „I-Sky“ kao fantastiku. To je sve blizu, čeka nas iza ćoška. Cela ona situacija sa koronom samo nas je približila razvoju koji je zabeležen u „I-Skyu“. Ko u prvim danima pandemijske krize, kod zatvaranja čitavih gradova, policijskog časa, obaveznih maski nije imao utisak da se našao u nekom filmu naučne fantastike? Tek tako, preko noći? Čuvena proklamovana distanca samo je poslužila ubrzanju nekih procesa, od kojih je virtuelizacija našeg života možda i najupečatljiviji. Povezanost je najvažnija ljudska potreba. I elementarna potreba za dodirom, tako suprotna virtuelnosti. Suprotna, dok virtuelnost ne obezbedi i virtuelni dodir. A obezbediće. I šta će onda biti? O tome sam počeo da pišem prateći jednu ljubavnu priču iz budućnosti otežanu elementima trilera. A pošto trenutno živim u Amsterdamu, lakše mi je bilo da bacim pogled u budućnost.

„I-Sky“ je roman o potrazi za ljubavlju i besmrtnošću. Do kakvih odgovora na tom putu dolaze Vaši junaci?

To je kao da pitate autora krimića – ko je ubica? (smeh) Jeste, radi se o potrazi za ljubavlju i besmrtnošću. Nekada su te dve potrage bile čvrsto povezane, a sada se pokušava sa njihovim razdvajanjem. S druge strane, tehnika i nauka pokušavaju i jednom i drugom potragom da diriguju. Naravno da tako dolazi do problema. Junaci mog romana nisu prepametni. Na sve do čega dolaze naleteli su intuicijom. Mada je možda stvarno intuicija viša pamet... U potrazi za ljubavlju nalaze i nešto što liči ljubav, ali to nije dovoljno. Tako da se ta njihova potraga praktično i ne završava. A besmrtnost? Besmrtnost ima smisla samo ako je besmrtnost u ljubavi. Mislim da su to moji junaci shvatili.

Da li je budućnost kakva je predstavljena u Vašoj knjizi neminovna?

Budućnost čovečanstva danas ljude ispunjava više strepnjom nego nadom. To je vidljivo i u mnogim filmovima i TV serijama u kojima je utopija zamenjena distopijom. Redovno su to priče oslikane tamnim bojama, sivilom, totalitarizmom. Biće da je totalitarizam ponovo pretnja, ali u svom porađanju on pokazuje drugačije osobine nego totalitarizmi u dvadesetom veku. Kad pogledamo u prošlost, vidimo da razvoj najčešće nosi i nešto loše i nešto dobro. Nešto se gubi, nešto se dobija. Tako je i sa prelaženjem iz jedne sredine u drugu sredinu. Na čoveku je uvek da meri šta mu više odgovara. Ako očuvamo budnost i svest da je pred nama izbor koji nam na udoban način zapravo preti oduzimanjem ljudskosti u zamenu za virtuelnost i evoluciju ka kiborzima, naravno da ovakva budućnost nije neminovna. Ali je trenutno prilično verovatna.

Autor: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 22
Foto: Igor Pavićević