16 iznenađujućih činjenica o romanu „Farenhajt 451“ Reja Bredberija

Preko 60 godina, klasik naučne fantastike Reja Bredberija pokreće maštu, debate i pokrete otpora. Distopijska priča o čoveku koji spaljuje knjige kako bi sprečio širenje ideja – a onda shvata svoju grešku – kritikuje cenzuru na vrhuncu Hladnog rata. Roman je pun iznenađenja, kontradikcija i zabluda.
 
1. Adolf Hitler je bio mračna inspiracija za knjigu

„Farenhajt 451“ u centar stavlja Gaja Montaga, vatrogasca nezadovoljnog svojim poslom: umesto  da gasi požare, od njega se očekuje da spaljuje knjige kako ne bi dospele u javnost. U jednom intervjuu, Bredberi je objasnio kako je došao do ovog koncepta:

„Pa Hitler, naravno. Kada sam imao petnaest godina, on je spaljivao knjige na berlinskim ulicama. Onda sam kasnije saznao i o spaljivanju biblioteka u Aleksandriji pre 5000 godina. Duša me je bolela. Pošto sam samouk, to znači da su moji učitelji – biblioteke – u opasnosti. A ako se desilo u Aleksandriji i Berlinu, može se desiti ponovo i u budućnosti i onda bi moji heroji bili ubijeni.“
 
2. Naslov romana navodi na pogrešan zaključak

Popularni slogan za knjigu glasi „temperatura na kojoj gori papir“. Ali temperatura od 451 farenhajta se odnosi na tačku u kojoj se papir samozapaljuje, što znači da je to temperatura na kojoj će papir goreti bez izlaganja eksternom plamenu, poput onog iz Montagovog bacača plamena. Knjige se mogu zapaliti na temeperaturi između 440 i 480 stepeni farenhajta, zavisno od debljine i vrste papira.


 
3. Roman je adaptiran prema Bredberijevoj priči „Vatrogasac“

Bredberi je 1950. godine objavio svoju prvu knjigu, zbirku kratkih priča „Marsijanske hronike“. Sledeće godine je napisao priču „Vatrogasac“, objavljenu u časopisu „Galaxy“ 1951. Iz te priče će kasnije nastati „Farenhajt 451.“

4. Bredberi nije napisao „Farenhajt 451“ za devet dana

Popularna apokrifna priča je da je Bredberi napisao „Farenhajt 451“ za nešto više od nedelju dana. Ta priča nije tačna: napisao je „Vatrogasca“ u tom periodu. Autor je za tu priču govorio da je „prva verzija“ romana. Ali je kasnije često pričao o „Vatrogascu“ i „Farenhajtu 451“ kao o jednom, što je izazvalo konfuziju.

5. Prvu verziju romana je napisao na iznajmljenoj pisaćoj mašini u podrumu biblioteke

Bredberi i njegova žena Margerit Meklur dobili su dvoje dece 1950. i 1951. godine, tako da mu je trebalo tiho mesto za pisanje, ali nije imao novca da iznajmi kancelariju. U intervjuu iz 2005, Bredberi kaže:

„Lutao sam UCLA bibliotekom i otkrio da postoji soba gde možete iznajmiti pisaću mašinu za 10 centi na pola sata. Tako da sam otišao i uzeo kesu sitniša. Roman je počeo tog dana, a devet dana kasnije bio je gotov. Ali Bože, kakvo je to mesto bilo za pisanje knjige! Trčao sam gore-dole po stepenicama i grabio knjige sa polica kako bih našao bilo kakav citat i onda trčao nazad da ga stavim u knjigu. Knjiga se sama napisala za devet dana, zato što mi je biblioteka rekla da to uradim.“



6. Potrošio je 9.80 dolara na iznajmljivanje pisaće mašine

Bredberijevih devet dana u biblioteci koštali su ga prema njegovoj proceni nešto manje od 10 dolara. To znači da je na „Vatrogasca“ potrošio 49 sati.

7. Knjigu smatraju kritikom makartizma

„Farenhajt 451“ objavljen je 19. oktobra 1953. godine, usred „Drugog crvenog straha“, perioda koji je počeo krajem četrdesetih godina i trajao je do kraja pedesetih i karakterisala ga je politička i kulturna paranoja. Brojni Amerikanci su se plašili da se komunizam inflirtrirao u njihove vrednosti i zajednice. Zbog konteksta, neki kritičari su interpretirali Montagovu priču kao izazov cenzuri i konformizmu koje je pokrenuo lov na veštice senatora Džozefa Makartija.

8. Bredberi je, u stvari, pisao o opasnosti televizije

Bredberi se plašio da će televizija biti kraj čitanja – i time ugasiti najbitniji deo naše kolektivne čovečnosti. „Televizija vam prikazuje događaje iz Napoleonovog života, ali ne govori o tome ko je on bio“, žalio se Bredberi. Takođe je rekao da je televizija „uglavnom smeće.“

9. Bredberijeva sklonost ka čitanju nije ga udaljila od televizije

Bredberi, autor preko 500 dela, dozvolio je da se njegove kratke priče i romani adaptiraju za TV. Takođe je pisao i scenarija za „Alfred Hičkok predstavlja“, „Zonu sumraka“, kao i sopstveni antologijski serijal „Pozorište Reja Bredberija“, koji se emitovao šest sezona između 1985. i 1992. godine. Zbog svog truda, dobio je nekoliko nagrada, uključujući i „CableAce“ nagradu za najbolji dramski serijal, Emi za „The Halloween Tree,“ i Bram Stoker nagradu za životno delo.

10. Filmska adaptacija Fransoa Trifoa je napravila veliku promenu u priči

Klaris, tinejdžerka koja se sprijatelji sa Montagom, u romanu gine u saobraćajnoj nesreći. U filmu ona preživi. Iako iznenađen ovom promenom, Bredberiju se ona svidela. Kada je adaptirao roman za pozorišnu predstavu, preuzeo je detalj iz filma i pustio Klaris da živi.
 

via GIPHY

11. „Farenhajt 451“ je adaptiran i za druge medije

Sem Trifoovog filma i Bredberijeve predstave, roman je izašao i u formi BBC radio drame, video igre i grafičkog romana, kao i filma iz 2018. sa Majklom Bi Džordanom i Majklom Šenonom.

12. Bradberi smatra „Farenhajt 451“ svojim jedinim naučno fantastičnim delom

Iako ga smatraju majstorom naučno fantastičnog žanra, Bradberi je svoja ostala dela smatrao fantastikom. Jednom je objasnio: „Ne pišem naučnu fantastiku. Napisao sam samo jednu takvu knjigu do sad i to je 'Farenhajt 451' i ona je zasnovana na stvarnosti. Naučna fantastika je opis stvarnog. Fantastika je opis nerealnog. 'Marsijanske hronike' nisu naučna fantastika. To je samo fantastika. Vidite, to ne može da se dogodi.“

13. „Farenhajt 451“ je izmislio male slušalice

U vreme izlaska romana, slušalice su bile ogromne, glomazne stvari. Ali Bredberi je zamislio „male školjke, sitne radio prijemnike“, koji bi se nalazili u ušnom kanalu i puštale muziku Montagovoj uspavanoj ženi. Ove „školjke“ su prešle iz naučne fantastike u naučnu činjenicu 2001. godine, kada je dizajner u Eplu Džonatan Ajv pokazao prve male slušalice.

Opet, „predviđanje“ nije bilo nešto što je Bredberija interesovalo. „Pokušavao sam da ne predviđam, već da čuvam i sprečim. Ako mogu da ubedim ljude da prestanu da rade to što rade i odu u biblioteku i budu razumni, bez pontifikovanja i i samosvesti, to je u redu. Mogu da naučim ljude da stvarno znaju da su živi“, rekao je Bredberi.



14. Godinama je Bredberi odbijao da se „Farenhajt 451“ objavi kao elektronska knjiga

Kao što roman jasno stavlja do znanja, Bredberi je verovao štampanoj reči. Kada su ga 2009. godine upitali da li bi dozvolio elektronsku verziju knjige, Bredberi je odgovorio potencijalnim izdavačima: „Dođavola s vama i dođavola sa internetom. Oduzima pažnju. Beznačajno je; nije stvarno. Negde je u vazduhu.“

Rekao je čak da elektronske knjige „smrde poput izduvnih gasova“. Ali je 2011. godine, devedesetjednogodišnji Bredberi dao izdavačkoj kući Simon & Schuster integralna prava za izdavanje elektronske verzije romana, za sedmocifrenu cenu. Međutim, Bredberi je imao jedan uslov: Simon & Schuster su morali da se obavežu da će knjiga biti dostupna za besplatno skidanje u javnim bibliotekama.

15. Bredberi je znao šta bi on uradio da je živeo u distopiji „Farenhajta 451“

“U knjizi postoji grupa pobunjenika koja pokušava da sačuva pisanu reč tako što će zapamtiti velika dela književnosti. Kada su ga upitali koju bi knjigu on zapamtio u takvim uslovima, Bredberi je odgovorio: „Mislim da bi to bila ’Božićna priča’. Ta je knjiga uticala na moj život više od bilo koje druge, zato što govori o životu i smrti. Govori o pobedi.“

16. „Farenhajt 451“ je Bredberijev najpopularniji roman

Prodao se u preko 10 miliona primeraka, dobio salvu pozitivnih kritika i smatra se jednim od najvećih romana 20. veka. Osvojio je i nekoliko nagrada, uključujući nagrade Američke akademije za umetnost, Prometeus i Hugo. Bredberi je bio nominovan i za Gremi nagradu 1976. godine, za audio knjigu kojoj je lično dao glas.
 
Izvor: mentalfloss.com