13 pitanja za Anete Bjeufelt

Nedavno objavljeni roman „Kad ti život uvali nilskog konja“ veličanstven je i iskričav porodični roman, knjiga o upornoj potrazi za velikom ljubavlju, gubitku i drugim šansama.

Roman vas uvodi u kuću neobične porodice i vodi na put od pariske opere do Cirkusa Sovalski u Sankt Peterburgu.

Ko je Anete Bjeufelt?

Ja sam danska autorka, pevačica, kantautorka i slikarka. Moja muzika je nominovana za nagradu Gremi, a takođe sam pisala i pesme mnogim muzičarima prisutnim na međunarodnoj sceni. Poslednje četiri godine živim u Sjedinjenim Američkim Državama i sviram na raznim mestima – od festivala i radijskih studija do štala sa konjima u publici. Pored toga održavam i radionice pevanja i pisanja pesama kako drugim umetnicima tako i deci i zatvorenicima. Volim da se srećem sa svim tim različitim ljudima jer njihov sjaj stvara nešto predivno, čudesno i jedinstveno.

Pored toga što ste autorka, Vi ste i muzičarka. U kakvom su odnosu stvaranje muzike, njeno izvođenje i pripovedanje?

U svim svojim umetničkim nastojanjima trudim se da prenesem ljubav koju osećam prema rečima i muzici. Često mislim kako sam rođena pod srećnom zvezdom jer sam u mogućnosti da stvaram muziku na bini zajedno sa drugim muzičarima. Ali dok pišem, ophrva me čudesno osećanje da mogu da zaronim i nestanem u sopstvenoj „Zemlji čuda“. Onda rastegneš svoju priču na 400 strana i uzmeš predah. Ali oba umetnička izraza – muzički i književni – u sebi nose nešto čarobno.

Kako ste došli na ideju za priču o „uvaljivanju nilskog konja“?

Pre nekoliko godina sam pročitala u novinama članak o osobi koja je nestala u ustima nilskog konja, i to sam htela da iskoristim za svoj roman. Kada sam počela sa pisanjem, ubrzo sam odlučila da junakinja Varenjka, čiji je lik izgrađen po ugledu na moju živahnu babu, mora biti Ruskinja. Time što je ona „postala“ Ruskinja pisanje je dobilo avanturistički i zabavan ton. Kako sam se u tom trenutku upravo vratila sa puta iz Sankt Peterburga, sve kockice su se složile i rođen je cirkus Sovalski.

Osim toga, moja luda porodica, lična želja za velikom ljubavlju i ljubav prema umetnosti su mi predstavljali inspiraciju. Divno je biti u prilici da ispisujete crtice iz stvarnog života sa svim čudnim obrtima i iznenađenjima koje on sa sobom nosi dok pišete.

Kako biste čitaocima svojim rečima opisali svoju knjigu?

Kao priču o potrazi za Ljubavlju veka i o mnogim iznenađujućim licima koje ljubav ima. Kao porodičnu priču, o tuzi i radosti, kao ljubavi prema muzici i bojama. Kao priču o tome kako da prevaziđete velika razočarenja u životu. I ono najvažnije – kako nam život može iznenada doneti ono što najmanje očekujemo, pa i čarobne stvari u najtežim trenucima.

Da li se možete setiti trenutka u životu u kojem Vam je „uvaljen nilski konj“ (umesto slona) – i kako ste se sa tim izborili?

Kao i sa svim drugim – morala sam da prebrodim „nilskog konja“ zbog kancera pre deset godina, ali i zbog gubitka najmilijih. Verujem i da mi je tuga omogućila da s vremenom zakoračim novim stazama života: naučila sam da više uživam u životu i da ne obraćam pažnju na stvari ili ljude koji me čine nesrećnom ili koji mi izazivaju gubitak nadahnuća. Život je kratak i trudim se da svaki dan učinim novim i posebnim.

Šta je za Vas Ljubav veka u životu?

Poljupci, reči, slike, muzika, smeh, putovanja, deca, prijatelji i naravno pisanje – naročito kada ste inspirisani i kada postanete istraživač sopstvene knjige.



Mnogi autori opisuju porodicu kao instituciju koja je surova i dosadna, dok Vi na nju gledate sa nežnošću i ljubavlju. Da li je to takođe Vaš opšti stav prema životu?

Trudim se da ljude posmatram sa saosećanjem, što ne znači da ne možete čitati između redova. Na primer, Esterina majka Eva može biti vrlo sebična. Ali volim da takve stvari prikažem suptilnije. Veliki izuzetak u ovoj knjizi je grobar koji je prvi komšija: on je izvor sveg zla. Veoma je važno pokazati da i istinsko zlo takođe postoji.

Veoma verno ste prikazali Esterinu perspektivu iz ugla deteta. Da li je to bio izazov?

Odlično pamtim kako je biti dete, a često se i dalje tako osećam, iako sam dugo vremena odrasla osoba. Kada zatvorim oči i osetim određen miris, moj nos radi kao vremenska mašina. Na primer, miris ljiljana vraća me u babinu kuću. Isti detinji osećaj imam tokom razgovora sa najboljim prijateljem, koji je rođen u istoj ulici samo pola sata posle mene, jer imamo zajedničko pamćenje.

Mlađa generacija u knjizi sanja velike snove. Da li ste kao dete bili sanjar?

Naravno! Ja sam već uveliko sanjala kada sam učila da sviram gitaru, počinjala da pevam i slikam u našem letnjikovcu, i kada sam pisala eseje za školu i morala da pišem o mojoj čudnoj porodici. Verovatno sam počela da pišem ovu knjigu kada sam imala osam godina a da toga nisam ni bila svesna.

Koja je najbolja reakcija čitalaca koju ste do sada dobili?

Ona u kojoj mi čitaoci pišu da su se istovremeno smejali i plakali čitajući je. Ne možete mi udeliti veći kompliment.

Da li ste posvećeni čitalac i koju vrstu književnosti najviše volite?

Volim klasične pisce, poput Džona Irvinga i Izabel Aljende, i magijski realizam u svakom obliku. Verovatno je moja ljubav prema tom žanru nastala u ranom detinjstvu jer je moja majka (poput Eve u knjizi) mogla tačno da predvidi šta će se desiti sledeće nedelje i mislila je da u tome nema ništa čudnog. Mnogo je takvih trenutaka u knjizi, kao što je priča o baletskim cipelicama, koja se stvarno desila u mom detinjstvu.

Da li imate dobar savet za one koji bi voleli da se oprobaju kao pisci?

Pišite, pišite i samo pišite! Ne očekujte savršenstvo. Verujte svom glasu i kada ste u nedoumici, pronađite pravu osobu sa kojom ćete podeliti napisano. Male ideje izrastaju u veće svaki dan. Ne obraćajte pažnju na one koji vam ne veruju. Takođe sam mnogo naučila iz razgovora sa prijateljima i kolegama o knjizi. Ne možete sve sami postići.

Koja je najvažnija poruka koju želite da uputite svojim čitaocima?

Da ljubav istinski sve osvaja. Bez obzira na to da li je to ljubav prema partneru, stvaranju, prijatelju, porodici, detetu, prirodi ili životinji. I ono čega se, možda, najviše stidite može biti detalj u kojem će vas svet prepoznati, zavoleti i izdvojiti od ostalih. Kao u slučaju Ester i njenog slikanja životinja.

Izvor: awbruna.nl
Prevela: Aleksandra Mišić
Foto: Leif Ascanius Sol