11 zanimljivih činjenica o „Voljenoj“

Toni Morison – rođena 18. februara 1931. godine – postala je poznata po delima „Najplavlje oko“, „Sula“ i „Solomonova pesma“, ali tek je sa „Voljenom“ iz 1987. godine osigurala sebi trajno mesto u književnoj istoriji. Knjiga je dobila Pulicerovu nagradu i bila jedan od ključnih faktora pri dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost 1993. godine. Ako izuzmemo sva priznanja, „Voljena“ je svedočanstvo o užasima ropstva čija priča o patnji i potisnutim sećanjima je posvećena milionima ljudi koji su umrli u okovima. Evo nekoliko važnih činjenica o procesu stvaranja i zaostavštini ovog velikog romana.

1. Zasnovan je na istinitoj priči

Istražujući za svoj roman „The Black Book“ iz 1974. godine, Morisonova je naišla na priču o Margaret Garner, robinji iz Kentakija koja je pobegla sa mužem i četvoro dece u Ohajo 1856. Kada ih je potera stigla, Garnerova je ubila najmlađu kćerku i pokušala da isto uradi sa ostalom decom kako ne bi dozvolila da se vrate u okove. Suđenje Margaret Garner zapanjilo je naciju. „Bila je veoma mirna i rekla da bi to uradila ponovo“, rekla je u intervjuu za The Paris Review Toni Morison. „Bilo je to i više nego dovoljno da pokrene moju maštu.“

2. Morisonova je osmislila lik Voljene tek nakon što je počela da piše

Knjiga je trebalo da bude o Seti koju progoni duh njene kćeri koju je ubila (poput Garnerove) kako se ne bi vratila u ropstvo. Negde na trećini rukopisa, Morisonova je shvatila da joj je potreban lik od krvi i mesa koji bi mogao da sudi o Setinoj odluci. Potrebno je bilo da se kćerka vrati u život u nekom drugom obliku (što neki interpretiraju kao slučaj pogrešnog identiteta u koji vas odvede prevelika tuga). Autorka je NEA Magazinu rekla: „Smatrala sam da je jedino ispravno da o tome da li je ubistvo bilo dobra stvar ili ne može da sudi mrtva devojčica.“

3. Kraj je napisala u ranoj fazi rada na romanu

Morisonova je često izjavljivala da voli da zna krajeve svojih knjiga odmah na početku procesa pisanja i da ih odmah napiše. Kod „Voljene“ je kraj napisala kada je bila negde na četvrtini romana. „Neophodno je da imate određenu vrstu jezika koji će podstaći čitaoca da postavlja pitanja“, rekla je autorka u razgovoru sa Kerolin Denard.

4. Morisonovu su fascinirali mali istorijski detalji

Kako bi pomogla čitaocima da razumeju pojedinosti ropstva, autorka je pažljivo istražila istorijska dokumenta i predmete. Jedna stvar joj je bila posebno fascinantna: „zagrižaj“, gvozdena naprava koju su gospodari stavljali robovima u usta kao kaznu. Nije mogla mnogo toga da pronađe na slikama i u opisima, ali je otkrila dovoljno kako bi mogla da zamisli sramotu koju su robovi osećali. U „Voljenoj“, Pol D. kaže Seti da mu se petao smejao dok je nosio zagrižaj ukazujući na to da se osećao manjim od životinje u dvorištu.

5. Tek nedavno je pročitala knjigu

Kada se pre nekoliko godina pojavila u emisiji The Colbert Report, Morisonova je rekla da je konačno pročitala „Voljenu“ nakon skoro 30 godina. Njena presuda: „Zaista je dobra!“

6. Knjiga je podstakla čitaoce da prave klupe

Kada je prihvatala nagradu 1988. godine, Morisonova je primetila da ne postoje prigodni spomenici ropstva, „ni mala klupa kraj puta“. Inspirisano ovom rečenicom, „Društvo Toni Morison“ je pokrenulo projekat „Klupa kraj puta“ i od 2006. godine su postavili 15 klupa na mestima koja su značajna u istoriji ropstva i Pokreta građanskih prava među kojima je i ostrvo Salivan, u Južnoj Karolini, koje je bilo pristanište za 40% robova koji su dovođeni u Ameriku.

7. Kada „Voljena“ nije osvojila Nacionalnu nagradu 1987. godine, kolege pisci su protestovali

Nakon što je objavljeno da „Voljena“ nije nagrađena, 48 afroameričkih pisaca je potpisalo pismo koje se pojavilo u New York Times Book Review, a među njima su bili Maja Angelou, Džon Edgar Vajdman i Henri Luis Gejts Junior. U pismu upućenom autorki stajalo je: „Za celu Ameriku i sva njena pisma, Vi ste podigli moralne i umetničke standarde po kojima moramo da, kao ljudi, merimo hrabrost i ljubav naše nacionalne imaginacije i kolektivne inteligencije.“

8. Jedna je od knjiga koje su najčešće zabranjivane

U periodu između 2000. i 2009. godine, „Voljena“ se nalazila na 26. mestu najzabranjivanijih knjiga Udruženja američkih biblioteka. Jedna od poslednjih kritika u Virdžiniji bila je da je roman previše žestok za tinejdžere, dok je u Mičigenu navedeno da je knjiga, nećete verovati, previše jednostavna i pornografska. Na svu sreću, obe žalbe su odbijene.

9. Morisonova je napisala i operu zasnovanu na životu Garnerove

Pre petnaestak godina, Toni Morison je sarađivala sa Ričardom Denilporom, kompozitorom nagrađenom Gremijem, na delu „Margaret Garner“, operi zasnovanoj na stvarnoj inspiraciji za „Voljenu“. Premijerno je izvedena 2005. godine u Detroitu i zatim je obišla gradove poput Šarlot, Čikaga, Filadelfije i Njujorka pre zvaničnog gašenja 2008. godine.

10. Autorka nije želela da knjiga bude pretočena u film

Iako javno tvrdi drugačije, kako navodi New York magazine story, Morisonova je prijateljima rekla da ne želi da se od „Voljene“ pravi film. I nije želela da Opra Vinfri (koja je kupila prava na film 1988. godine) bude u njemu. Bez obzira na sve, film se pojavio 1998. godine i potpuno propao.

11. Postoji i ilustrovana verzija

„The Folio Society“, londonska kompanija koja stvara posebne edicije klasičnih knjiga, objavila je prvo ilustrovano izdanje „Voljene“ 2015. godine. Umetnika Džoa Morsa je lično morala da odobri Toni Morison kako bi mogao da radi na ovom projektu. Pogledajte njegove užasavajuće predivne ilustracije na ovom linku.

Prevod: Dragan Matković
Izvor: mentalfloss.com