10 naučnofantastičnih distopija koje su postale deo svakodnevice – 2. Deo

Prošle nedelje smo objavili prve tri distopije sa ove neverovatne liste distopija koje su se pretvorile u našu stvarnost. Da je književnost uvek pokušavala da predvidi ili predupredi budućnost, stara je istina. Međutim, život često uspe da nadigra sva predviđanja…



„Kako su se oni dobro zabavljali!“ nas je upozorila na učenje preko interneta

Kada je Isak Asimov napisao „Kako su se oni dobro zabavljali!“ nije bio zabrinut ni za jedno konkretno pitanje. Priču o deci koja uče preko kompjutera je zapravo napisao na molbu prijatelja. Ipak, ono što je u vreme kada je priča nastala delovalo sasvim nevažno, danas postaje stvarnost.

Asimov nam govori o budućnosti u kojoj se deca obrazuju isključivo kod kuće, sedeći ispred kompjutera. Kada se kompjuteri u jednom trenutku pokvare, oni saznaju da su učenici nekada nastavu slušali u učionicama i iznenada počinju da se pitaju koliko je zabave to unosilo u živote njihovih predaka.

Društvo još uvek nije stiglo do te tačke, ali činjenica je da polako napredujemo. Kada je Asimov napisao svoju priču, nastava se odvijala isključivo u školama i skoro niko se nije školovao kod kuće. Danas je broj dece koja obrazovanje stiču kod kuće samo u Americi veći od dva miliona.

Učenje uz pomoć kompjutera sve je prisutnije. Još 2011. godine 30% studenata je znanje sticalo preko interneta. Ovaj trend ne odnosi se samo na odrasle. Škole već neko vreme promovišu nastavu koja se oslanja na rad na kompjuteru. Takvi programi počeli su da prodiru čak i u predškolske ustanove. Zagovornici ovog pristupa tvrde da će to uskoro postati norma.
 


„Preduzeće 'Lutke'“ nas je upozorilo na pojavu „vaifu“ jastuka

Kratka priča „Preduzeće 'Lutke'“ Reja Bredberija mnogima će delovati pomalo neozbiljno. U njoj dvojica muškaraca, kojima je dosadilo da ispunjavaju seksualne prohteve svojih žena, kupuju robote koji će ih zameniti u vršenju „bračnih obaveza“. Nevolje počinju kada shvate da se ženama novi muževi više sviđaju od starih. Na kraju priče, glavni lik završava u kutiji dok njegova supruga nastavlja život sa novim robo-mužem.

Na prvi pogled, priča je besmislena. Trebalo bi da smo spremni da radimo na svom braku, a ne da partnera zamenimo lutkom... zar ne?

Pa, u Japanu se dešava upravo to.

U toj zemlji u poslednje vreme vlada prava epidemija nezainteresovanosti za seks. Trenutno, 61%  neoženjenih Japanaca tvrdi da nikada nisu bili u vezi, a 45% Japanki između 16 i 24 godine izjavljuje da ih intimni odnosi nimalo ne zanimaju. Zašto je polovina Japana izgubila interesovanje za veze sa drugim ljudima? Zato što zahtevaju previše truda.

Naučnici od samog početka za postojanje fenomena tzv. „aseksualnih biljojeda“ krive činjenicu da su ljudi jednostavno digli ruke od romantičnih veza. Situacija je postala toliko ozbiljna da je jedan ekonomski analitičar predložio da privlačni muškarci plaćaju veće poreze. On smatra da će na taj način manje zgodni muškarci imati bolju prođu kod žena, što će dovesti do povećanja nataliteta.

Iako „biljojedi“ izjavljuju da nisu zainteresovani za seks, to nije u potpunosti tačno. Čini se da, iako nisu spremni da se potrude kako bi privukli žene od krvi i mesa, ipak nemaju ništa protiv zasnivanja romantičnih veza sa artificijelnim partnerkama. Oni veliku količinu vremena provode zabavljajući se sa virtuelnim devojkama na internetu, kupujući erotske figurine likova iz crtanih filmova i udvarajući se „vaifuima“ – jastucima na kojima se nalaze slike žena.

Ovaj fenomen nije ograničen samo na Japan. U Americi postoje tzv. „iDollators“ [eng. doll - lutka], muškarci koji su odustali od pokušaja da stupe u vezu sa stvarnim ženama i „oženili“ se svojim lutkama za seks.

Iako nam se čini da je Bredberi „Preduzeće 'Lutke'“ napisao kao šalu, trenutno živimo u svetu u kome lutke, koje izgledom podsećaju na prave žene, polako ulaze u naše spavaće sobe.



„Viplov kontrolni centar“ nas je upozorio da će nam mašine ukrasti radna mesta

Rod Serling je 1964. napisao epizodu Zone sumraka u kojoj nas upoznaje sa Volasom V. Viplom, vlasnikom fabrike koji je otpustio zaposlene zamenivši ih robotima. Ironijom sudbine, i samog Vipla na kraju epizode zamenjuje robot.

Kao i mnoge druge epizode Zone sumraka, „Viplov kontrolni centar“ predvideo je budućnost. Kao prvo, robotizovane fabrike su danas sasvim uobičajena pojava, a mi čak nismo ni svesni koliko smo zagazili u „svemirsko doba“. Odmakli smo daleko od vremena kada su nam kompjuter i par mašina jednostavno olakšavali život. Fabrikama danas sve više upravljaju roboti, baš kao što je predvideo Serling.

Stručnjaci predviđaju da će u narednih dvadeset godina nestati oko 50% svih radnih mesta. Ovde ne govorimo samo o fabrikama, i upravo to je detalj kojim Serling pogađa sam centar mete. Slično Volasu V. Viplu, menadžeri koji su radnike zamenili mašinama danas i sami bivaju zamenjeni.

Nedavno je stvoren i testiran kompjuterski program koji bi trebalo da olakša odabir zaposlenih. Odmah se pokazalo da mašina donosi bolje odluke od ljudi. Kada je programu poveren zadatak da izabere buduće radnike, oni koje je izabrao ostajali su zaposleni u proseku 29 dana duže od ostalih aplikanata.

Dragi radnici na proizvodnim trakama, ne očajavajte, roboti dolaze i po vašeg šefa.

Prvi deo teksta možete pročitati ovde.
 
Autor: Mark Oliver
Izvor: 10bestenliste.com
Prevela: Jelena Tanasković