10 bestselera koje čitaoci vole, a kritičari mrze

Kritičari i publika ne dele uvek isto mišljenje – to je naročito tačno za knjige.



Iako su neki od ovih romana na listi bestselera Njujork Tajmsa, a od nekih su nastale multimilionske filmske franšize, začudo, nisu uspeli da zadive kritičare.

Ni kritičari se ne ustručavaju, nazivajući neke od omiljenih knjiga „dosadnim“, „malo verovatnim“, „običnim“, „suvoparnim“ i „neoriginalnim“. Jedan roman je bio toliko neinspirativan da je čak upoređen sa makaronima sa sirom.
 
Sumrak – Stefani Majer

„Pedeset nijansi sive“ su zapravo nastale kao fan fiction drugog popularnog, ali kontroverznog serijala: Sumrak. Ovaj tinejdž serijal govori o smotanoj devojci Beli koja se zaljubljuje u opasnog, ali šarmantnog vampira Edvarda. Knjiga je postala bestseler i stvorila je uspešnu franšizu, ali kritičarima se uopšte nije svidela.

Jedan kritičar Gardijana je nazvao glavnu junakinju „glupačicom sa harizmom kuvanog krompira“, dok ga je Vašington Post opisao kao „čitanje dnevnika mlade tinejdžerke sa dosta vampirskih izmišljotina Majerove uz mlaku priču i seksualnu tenziju“. Njujork Tajms je stil knjige opisao kao „preterano, amatersko pisanje“.
 
Pedeset nijansi sive – E L Džejms

Kada su „Pedeset nijansi sive“ dospele u knjižare, postale su kulturološki fenomen. Svuda su žene bile zavedene mračnim i nesrećnim Kristijanom Grejem, koji je vrebao smotanu Anu, mameći je u svoj uzbudljivi svet seksualnih perverzija.

Ali kritičari nisu bili tako očarani. Jedan kritičar Telegrafa je ocenio autorkin stil kao „generalno loš“. Prikazi se nisu poboljšali ni kako je serijal odmicao. U Biznis Insajderu su naveli da je poslednja knjiga pretvorila Kristijana Greja u svinju. „Već posle 20 strana shvatite da je Kristijan egoistočna, opsesivno-kompulsivna, jeziva uhoda koja žudi za jednom studentkinjom“, piše BI.
 
Hari Poter i kamen mudrosti – Dž. K. Rouling

Nepoznata spisateljica Džoana Rouling objavila je 1997. godine prvi u serijalu od sedam romana: „Hari Poter i kamen mudrosti“. Dvadeset godina kasnije, serijal je prodat u 500 miliona primeraka i postao je jedna od najprofitabilnijih franšiza u istoriji. Iako je voljeni Hari Poter naširoko popularan danas, kritičari nisu bili tako impresionirani svetom koji je Roulingova stvorila.

U Gardijanu su naveli da prva knjiga ima „suvoparni, negramatički prozni stil, koji stvara glavobolju i osećaj propuštene prilike“. Recenzija dalje navodi: „Njeni likovi su, za razliku od stvarnih, svi crno-beli. Zapleti su joj previdljivi, ima malo neizvesnosti, a sentimentalnost preplavljuje svaku stranicu.“

U međuvremenu, Vol Strit Džurnal je objavio članak pod naslovom: „Da li 35 miliona čitalaca može da greši? Da.“ Njegov kritičar opisuje knjigu kao „loše napisanu“ i kaže: „S pravom možemo da sumnjamo da će 'Hari Poter i kamen mudrosti' postati klasik dečje književnosti“.
 
Češljugar – Dona Tart

„Češljugar“ je bestseler ovenčan Pulicerovom nagradom za fikciju, a ipak je loše prošao kod pojedinih kritičara. Priča prati trinaestogodišnjeg dečaka čiji se ceo svet menja kada mu majka strada u terorističkom napadu tokom posete muzeju Metropolitan.

Džejms Vud, kritičar Njujorkera, ocenio je da „ton, jezik i priča pripadaju dečjoj književnosti“. U međuvremenu, Paris Rivju je naveo da se knjiga sastoji od isforsiranih klišea, i kako su „u današnje vreme, čak i kritičari Njujork Tajmsa uplašeni da napišu da je popularna knjiga đubre“.
 
Lovac u žitu – Dž. D. Selindžer

„Lovac u žitu“ je jedan od omiljenih romana među srednjoškolcima, jer zapravo oslikava tinejdžersku teskobu i bunt. Međutim, pedesetih, kada je knjiga izašla, kritičari nisu bili zainteresovani za nju kao omladina danas.

U vreme njenog objavljivanja, Nju Ripablik je pisao da je knjiga „razočaravajuća“, opisujući pojedine probleme sa glavnim likom, Holdenom Kofildom, navodeći da „ga ima previše“. Recenzija dalje kaže: „Čitalac je imao makar taj iritantni osećaj da Holden nije toliko osetljiv i perceptivan kao što su njegov tvorac i on mislili“.

Zapravo, knjiga je zabranjena u pojedinim školama zbog psovki, opscenosti i zapleta koji je „centriran oko negativne aktivnosti“.
 
Veliki Getsbi – F. Skot Ficdžerald

Kada je objavljen 1925. godine, „Veliki Getsbi“ je bio sve samo ne sjajan. Sada slavni roman F. Skota Ficdžeralda pripoveda o čoveku koji će da učini skoro sve da privuče pažnju bivše ljubavnice. Na blještavoj pozornici ludih dvadesetih, „Veliki Getsbi“ se smatra za delo velike američke knjževnosti, a pre nekoliko godina je imao istoimenu holivudsku adaptaciju, sa Leonardom Dikaprijem u glavnoj ulozi.

Ali kritičari nisu bili impresionirani kada je prvi put objavljen. Čikago tribjun je knjigu nazvao „nevažnom“, i naveo da je treba izostaviti iz čuvenog Ficdžeraldovog kanona. Ivning vorld je nazvao „bolno usiljenom“ i „odvažnim pokušajem da se bude ironičan“.
 
Na putu – Džek Keruak

U knjizi „Na putu“, Džek Keruak je opisao bitničku generaciju i ispričao jednu od najpopularnijih priča o putovanju u književnosti. Ne samo da je knjiga klasik, već je popularna i šezdeset godina kasnije.

Međutim, nije bila toliko popularna kod kritičara. Na primer, Njujork Tajms je napisao: „Nije to roman koliko osećajna lakrdija inspirisana takozvanom 'bitničkom' generacijom, i primer je stepena do kog jedno od najoriginalnijih dela ove zemlje mora da se osloni na bizarno i nekonvencionalno za svoj kreativni podsticaj“.
 
Iščezla – Džilijen Flin

Roman „Iščezla“ je proslavio Džilijen Flin, postao je bestseler a onda i pretočen u uspešan holivudski film sa Benom Aflekom. Publiku je privukao naizgled jednostavan zaplet o mužu koji se bori sa nestankom supruge dok sve ukazuje na to da je on krivac. Ali ništa nije kao što izgleda u ovom napetom trileru.

Međutim, za razliku od većine čitalaca, kritičari ne vole ovu knjigu. Na primer, Meri Gejtskil sa Buk Foruma kaže da joj je sam naslov bio odbojan. „Bila mi je iritantna kao što sam i očekivala, puna ciničnih, površnih glasova izobličenih popularnom kulturom, koje izgovaraju likovi naizgled osmišljeni potpuno od 'referenata' i 'naznaka'“. S druge strane, Gardijan je objavio srdačniji prikaz, ali su naveli da ih knjiga nije „oborila s nogu“.
 
Sloboda – Džonatan Frenzen

„Sloboda“ Džonatana Frenzena je ogroman roman koji se bavi predstavama ljubavi, braka i srednjih godina u savremenom svetu. Ova knjiga, uz njegov drugi uspešan roman, „Korekcije“, ga je načinila sledećim „velikim američkim piscem“, prema Tajmu.

Ne slažu se svi.

„Spomenik beznačajnosti na 576 strana“, napisao je kritičar Atlantika. Čak nazivaju roman „nezrelim“ i „bez pravca“. Prikaz ide dotle da kaže da „proizvodi  dosadu“.
 
Sluškinjina priča – Margaret Atvud

Iako je „Sluškinjina priča“ objavljena još 1986. godine, u proteklih nekoliko godina je zaživelo novo interesovanje za nju kada je Hulu objavio Emijem ovenčanu TV seriju. U svetu gde žene nemaju moći ni glasa u politici, roman deluje kao upozorenje i zastrašujuće znamenje posledica lošeg vođstva.

Kritičari isprva nisu videli značaj romana kao čitaoci danas. Njujork Tajms je napisao da knjiga „nema moć da nas zastraši“. U prikazu se dalje navodi da je knjiga „obična“ i „neoprostiva“. Slično tome, Tajm je napisao: „Romanu Atvudove fali direktne, jezive verodostojnosti romana '1984' i 'Vrli novi svet'.“

Izvor: insider.com
Prevod: Đorđe Radusin