„Živi svoju istinu, makar svi rekli – ova je luda“: predstavljen roman „Svetlo trojstvo“ Marijane Čanak
Knjiga „Svetlo trojstvo“ Marijane Čanak predstavljena je u četvrtak 13. marta u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.
O ovom erotskom romanu pisanom u naizmeničnom troglasju, a koji govori o poliamoriji i prevazilaženju konvencija radi doslednosti sebi kao ultimativnom uslovu slobode i slavljenja života, govorila je autorka, a moderirao je pisac Bojan Krivokapić.
Priča prati Doru, koja u ranim tridesetima, kad život poprima ustaljene obrise, propituje ljubav, bliskost i partnerstvo. „Prinuđena“ da bira između Vasila i Vigora, pravi neočekivan izbor – odlučuje se za obojicu. Izbor kojim iznenađuje samu sebe, nadilazi sva ograničenja, provocira, uznemirava, izaziva otvorenu zavist i pritajeno divljenje.
Marijana Čanak, kojoj je ovo drugi roman nakon veoma zapaženog „Klara, Klarisa“ (2022) i dve nagrađivane zbirke kratkih priča, ocenila je da je seksualnost tema kojoj je oduzeto poštovanje, da nam nedostaje kvalitetna erotska književnost koja ne podleže banalizaciji, plitkom humoru, podrugljivom tonu i diskreditovanju telesnosti.
Govoreći o nastanku romana, autorka je kazala da je prvobitno počela da piše pripovetku zasnovanu na ženskoj dilemi i pod pretpostavkom da mora da izabere između dva muškarca.
„Trebalo je da prevagne ili na stranu onog koji je dugogodišnji partner, pouzdan, nežan, dobar prijatelj, ali i na rubu rutine, dosade, nedostatka strasti, ili na stranu onoga ko je nov, zanimljiv i unosi izazov, buđenje nove strasti i osećanje da je ponovo živa. Postojala je mogućnost da odabere novog i da i taj nakon određenog vremena dođe do iste situacije u kojoj je sada. Tako bi se unedogled ponavljala serijska monogamija. Shvatila sam da priča počinje tu – kada ona odlučuje da odbaci tu dilemu i proba nešto novo. Da budu obojica i da pitanje više nije da li to može, nego kako može“, objasnila je Čanak.
Tu se priča otvorila. Troje mladih ljudi kreće u zajednički život u trojstvu.
„Otvorila su se razna pitanja – na koje izazove će naići, kako će objasniti ljudima oko sebe, kako žive, kako idu zajedno na more… Sve to je bilo vrlo literarno potentno“, navela je.
Zanimalo ju je takođe kako je živeti drugačiji koncept koji nije monogaman:
„Verujem da svako od nas, u skladu sa svojom individualnošću i preferencijama, ima pravo da bira kakve odnose želi da gradi i da to ne mora da bude u početku ono što je proglašeni normativ – da to nije nužno najbolje za sve!“
Upitana o erotskim scenama i pisanju erotskog romana, kazala je da joj je bilo izuzetno zanimljivo i uzbudljivo pisati te epizode.
„Sve je nekako došlo samo iz sebe. To je momenat koji najviše volim u procesu pisanja, kada se sve samo otvara i poprima sopstvene zakonitosti koje ja pratim pokušavajući da ne remetim tok. Nužno je baviti se i pisati o erotici. Kada se bavimo odnosima, nemoguće je izbeći je. Odnosi bez strasti nisu partnerski odnosi. Ova tema je u meni nastala kao tajnovita opsesija, a s vremenom je počela eksplicitnije da me priziva i opseda“, istakla je Čanak.
Dugo je i sama pokušavala da čita i pronalazi kvalitetnu erotsku književnost, ali, priznaje, nije uspevala.
„Zašto imamo takav odnos prema erotici, ako je to jezgro iz kojeg smo svi nastali? To je nešto bez čega život ne bi postojao, a upravo se prema erotici odnosimo kao prema nečemu što je skaredno, nešto čega se treba stideti, skrivati, nešto što je iskonski greh, krivica…“ Dugo vremena ju je kopkalo – šta sve to govori o našem životu, o nama samima?
„Često kažu da žene pišu o tim malim, nebitnim temama koje nisu epohalne, istorijske i tome slično… Ali, kako erotika može biti mala tema? Ona je neminovnost kojom se moramo baviti! Zato sam želela da se ovom temom bavim na dostojanstven način, jer to jeste u suštini erotike. Želela sam da joj vratim poštovanje!“
Marijana Čanak priznaje da nije razmišljala o tome da li će sve ovo ljudima biti šokantno ili će doživeti kao pad u njenom stilu, jer je priča toliko bila jaka i strast unutar nje same ju je vodila.
„Priču sam krenula od Dore kao centralnog lika, njene perspektive, a onda su s vremenom postali sve važniji i Vasil i Vigor. Bilo mi je značajno da prikažem i njihovu stranu, kako svako od njih doživljava to šta im se dešava. Oni su vrlo svesni kako žive, znaju da je to većini neprihvatljivo, čudno, drugačije… Morala sam da se bavim njihovim unutrašnjim promišljanjima, pitanjima, emocijama… Svaki odnos nas podstiče na promenu i svi su vrlo jasni i imaju svoje jake glasove“, naglasila je.
Na pitanje pisca Bojana Krivokapića kakav bi bio svet kada bi funkcionisao po pravilima iz ovog romana, Marijana je ocenila da bi to bio slobodan svet u kojem bi ljudi živeli u skladu sa sobom i svojom istinom i individualnošću.
„Slušali bi sebe, poštovali svoju esenciju i ne bi se odrekli ni tela, ni duhovnog aspekta. Shvatali bi da je sve jedna celina. Živimo u vremenu kada je duhovnost proterana sa zemlje i postoji jasan dualizam šta je materijalno, a šta duhovno. Radi duhovnog, trebalo bi se odreći telesnog, užitka, zadovoljstva, seksa... Verujem u svet koji je celovit, u osobu koja je celovita i koja može da prihvati svoju kompleksnost, sve svoje strane, svoju senku, unutrašanje demone, ratove, dualnost u sebi… Prihvatiti sve to i živeti život u skladu s tim – najvažnije je. Moramo živeti svoju istinu, makar svi na planeti rekli: ’ova je luda’!“
Čanak ističe da nismo svi isti, da imamo mnogo toga srodnog i bitna nam je socijalizacija, ali nikada nije rešenje da žrtvujemo svoju autentičnost.
Zato je pisac, prema njenom mišljenju, onaj koji svojim pričama drži zajednicu budnom, kroz priče se propitujemo i pronalazimo sopstvene, pitamo se i upoznajemo svet oko sebe.
„Priča sadrži u sebi moć koja ide ukoštac sa svime, pa i sa smrću. Zato se nikada ljudski rod neće odreći moći priče. Književnost je tako uzbudljiva jer je beskrajno polje koje možemo do kraja života da istražujemo i nikada nećemo dokučiti sve tajne. Magijski momenat je onda kada otkrijemo svoju priču i tako utičemo na svoj život i našu realnost i sudbinu“, zaključila je autorka.
Kako se promocija bližila kraju, u razgovoru sa publikom koju je vrlo zanimao odnos između Vasila i Vigora, koji se razvija uz Doru, od rivalstva do određenog prijateljstva, autorka je priznala da se stvorila ideja koja bi možda rezulitrala nastavkom u budućnosti, što je ispraćeno velikim aplauzom i odobravanjem.
