Žene koje su obeležile srednjovekovnu Srbiju – predstavljena knjiga „Vladarke iz praiskona“
Povest o kneginjama i kraljicama srpskim i princezama srpskog porekla, od najstarijih pisanim izvorima posvedočenih vremena do sredine XIV stoleća i zenita carstva Stefana Dušana, napisala je istoričarka Katarina Mitrović u knjizi „Vladarke iz praiskona“.
Knjiga sadrži 17 životopisa koji donose pogled na srpsku srednjovekovnu prošlost iz perspektive žena čije su biografije često ostajale u senci velikih vladara i istorijskih događaja. Kroz njihove životne priče otvara se prostor za bolje razumevanje epohe, društva i sveta u kojem su ove vladarke živele i delovale.
Na promociji u knjižari Delfi SKC su, pored autorke, govorili i istoričar Radivoj Radić i urednik i istoričar Nebojša Jovanović.
Urednik je na početku izlaganja istakao da je najveći izazov bio prilagoditi istorijske teme široj čitalačkoj publici jer nisu svi istoričari vični tome. „Katarina je jedna od retkih autorki koje su odmah, već sa prvom verzijom pogodile stil.“
Profosor Radić je istakao da je koleginica Mitrović uspela da, što nije jednostavno, „gvozdenu logiku kritičkog istoričara koji ima malo izvora, dovede u vezu i napiše tekst koji je prijemčiv za nekog ko ne zna ništa o istoriji, sa bogatim rečnikom i bogatim slikama, i to je jedna od najvećih vrednosti knjige. Za nekih od tih 17 ženskih portreta imala je i one koji imaju samo dva podatka, ali je opisala i porodicu u koju je ta vladarka došla, njen porod, i trudila se da oživi taj period, uprkos tome što je imala veoma malo materijala. Tamo gde joj se pružila mogućnost, kao u slučaju Jelene tzv. Anžujske, gde koristi izvor pisca koji je dobro poznavao kraljicu, ona se razmahala i, oslanjajući se na te podatke, napravila jedan veoma uspeo psihološki portret, i to je nešto veoma dragoceno za ovakvu vrstu komunikacije.“
Kada se govori o ženama u istoriji, to je velika istraživačka tema koja je dugo bila zapostavljena jer je malo podataka sačuvano: „Poslednjih nekoliko decenija medijevalisti iz svih delova Evrope učinili su veliki napor da se rehabilituje uloga žene u srednjem veku, pišući o ženama sa vrha, vladarkama, pa sve do onih najnižih socijalnih kategorija“, istakao je Radić.
Katarina Mitrović je „Vladarke iz praiskona“ napisala kao istoričarka, ali na književni način: „Početna tačka za ovu knjigu bio je serijal o ženama srpskih vladara na Radiju ’Besede Eparhije bačke’. Na podsticaj urednika Jovanovića, taj materijal je prerastao u ovu knjigu koja je dugo nastajala. Trudim se da ličnosti o kojima pišem posmatram kao ljude ne samo kao vladare ili vladarke koji su imali ulogu u svom vremenu i koje su im često bile nametnute.“
Kako je istakla autorka, „žene toga doba bile su vrlo proaktivne i mogle bi biti primer današnjim ženama. One su određivale tokove vlastite svakidašnjice u velikoj meri, u pojedinim slučajevima uticale su i na istorijske tokove u okviru onoga što im je bilo dato. Ono što mi se posebno dopalo je da nije bilo mnogo izgovora da se nešto ne može, da su okolnosti loše. Ovde se radi o suprugama vladara koje su živele bolje od žena u to doba, ali to ne znači da nisu imale mnoga iskušenja. Gotovo sve one su sahranile bar po jedno dete, mnoge su bile bezdetne, što je u to vreme bio veliki problem. Mnoge su bile neuklopljene, ali su vrlo stamene i ono što ih odlikuje jeste da su bile vrlo obrazovane.“
„Za razliku od ’pseudoistoričara’ koji izmišljaju vladare i vladarke ili da smo mi najstariji narod, koncentrisali smo se na našu kulturu i istoriografiju, gde joj je stvarno početak, tamo gde su pisani tragovi, gde postoje dokumeni, gde Katarina suvereno vlada i ova knjiga doprinosi naučnom pogledu na svet“, istakao je urednik Jovanović.
Kosara, Jakvinta, Desislava, Jelena, Marija, Sofija Arpad, Evdokija, Ana Dandolo – samo su neke od 17 najstarijih srpskih kneginja, županica i kraljica. Na pitanje sa kojom bi najradije popila kafu, autorka je odgovorila: „Sa svima. Dopale su mi se ove fatalne žene, Jakvinta, Evdokija, Ana Anđeo, žene srcolike lepote. Ali možda sa Beloslavom Asenovom bih najradije razgovarala, dok bi od carice Jelene potražila i neki konkretan savet.“
Izuzetnu knjigu Katarine Mitrović „Vladarke iz praiskona“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
