Zbog čega su junaci iz knjiga bolji od stvarnih ljudi

Žao mi je, prijatelji i rodbino.

Imam možda petoro ili šestoro dobrih prijatelja. Mislim da je to u redu. To je solidna, čak prilično dobra brojka. Ako mi neko kaže da ima preko deset dobrih prijatelja – mislim, stvarno dobrih prijatelja – verovatno je, ne znam... Verovatno laže. Ja govorim o dobrim prijateljima. A neko mi kaže da ima dvanaest dobrih prijatelja? Ne.

Dobre prijatelje je veoma teško naći. Mnogi ljudi su sebični. Potpuno su zaokupljeni sobom i teško im je da primete nekog drugog. Loša vest je da takvi ljudi obično nisu dobri prijatelji. Dobra vest je da oni mogu da stvore odlične prijatelje pišući knjige.

Pisci moraju biti opsednuti sobom, inače bi iz njih teško izašla bujica od preko 50.000 reči, koja je u osnovi, ništa drugo do svojevrstan unutrašnji monolog. Zamislite samo tu aroganciju potrebnu da se napiše knjiga. I dok pisac može biti kreten, junak koga je stvorio može biti predivna osoba.

Uzmite za primer Roalda Dala. Njegova prva žena ga je zvala „Pokvareni Roald“, a izdavač ga je napustio iz urnebesno smešnih razloga, odnosno, njegovog lošeg ponašanja. Pismo kojim ga je izdavač obavestio o prekidu saradnje je... prilično smešno. Robert Gotlib, u to vreme na izvršnoj poziciji u izdavačkoj kući Alfred A. Knof, napisao je sledeće: „Neko vreme sam tvoje ružno ponašanje pripisivao fizičkom bolu koji trpiš i tako sam uspevao da te opravdam. A sada sam uveren da ti uživaš u svojim beskrajnim napadima besa i u tome da nas maltretiraš.“

Dakle, Dal možda jeste bio kreten, ali on je ipak tvorac „Matilde“. Postoji li neko ko ne bi podelio parče ukusne čokoladne torte sa Matildom? Ili Čarlijem Baketom. A tu je i VDDŽ. Možda nije bio u stanju da ljude u svom okruženju tretira uz minimumom pristojnosti, ali umeo je da prepozna i stvori ljubazne i saosećajne ljude u svojim knjigama.

Međutim, to nije jedini razlog zbog koga su junaci iz knjiga bolji od ljudi. Ljudi su komplikovani. Junaci su manje komplikovani. Neka osoba može da se probudi jednog jutra u groznom raspoloženju, bez razloga, i da onda, ulazeći u podzemnu železnicu namerno krene preko reda ne bi li zauzela jedino slobodno mesto. Junak iz knjige to verovatno nikad ne bi uradio, jer to ne bi bilo u skladu sa njegovim karakterom ili bi delovalo usiljeno.

Ako je lik zao, onda je verovatno reč o lošoj osobi. Znate da će se junak ponašati na određeni način, jer je to deo njegove naravi. Stvarni ljudi, koji su inače loši, mogu imati neobjašnjive dobre dane. Ista osoba koja vas je jedne novembarske večeri prošle godine, ispred bara, nazvala glupim gubitnikom, kasnije bi mogla da kaže: „Nisi ti, u stvari, tako loš.“ Ne. Nisam toliko loš. Ti si loš. I bio si loš kada si rekao da sam glupi gubitnik. Zašto si sad dobar prema meni? Stvari nisu toliko jednostavne.

Više volim likove iz knjiga, sa njima ste načisto – dobijate tačno ono što očekujete. Želim da odem na pivo sa Ignacijem Dž. Rajlijem. Želim da plovim sa Edmondom Danteom. Želim da prošetam baštom sa nekim od stanovnika Vilfred hola. Remus Lupin, Semvajs Gemdži, Nao Jasutani, Qfwfq. To su moji pravi prijatelji.

Izvini, Stive.

Autor: Kris Ider

Izvor: bookstr.com

Prevod: Maja Horvat