Zbirke „Sarajevske priče“, „Priče o selu“ i „Beogradske priče“ Ive Andrića u prodaji od 21. jula

Ljubitelji stvaralaštva Ive Andrića, a posebno njegovih priča, uživaće u zbirkama „Sarajevske priče“, „Priče o selu“ i „Beogradske priče“ koje su deo kolekcije njegovih tematski raspoređenih priča.

„Sarajevske priče“

U ovoj zbirci su najznačajnije i najpoznatije Andrićeve priče sa temom života u Sarajevu, običaja i karaktera Sarajlija.

„Sarajevo nije jednostavno i nema samo nekoliko jasno određenih osobina, i ne može se okarakterisati sa nekoliko reči, kao što je to slučaj sa Travnikom, Mostarom i nekim drugim od većih bosanskih gradova. Ono je kao predeo pun prevoja, a u svakom prevoju krije mnogo različitih, čak suprotnih svojstava koja žive i cvatu uporedo.

Ljudi su u njemu hrabri i uzdržljivi, i bogati i beskućnici, i darežljivi i tvrdice, i čestiti i podlaci; kako ko, kako gde, već prema poreklu i veri, prema sokaku u kom žive ili porodici iz koje su“, pisao je Ivo Andrić.

Pripovetke:

• „Mrak nad Sarajevom“ • „Proba“ • „Julski dan“ • „Na Latinskoj ćupriji“ • „Poručnik Murat“ • „Mara milosnica“ • „O starim i mladim Pamukovićima“ • „Ćilim“ • „Tri dečaka“ • „Uvod (iz ’Kuće na osami’)“ • „Sarači“ • „Razgovor pred veče“ • „Nemir“ • „Štrajk u tkaonici ćilima Pekušići“ • „Prvi susreti“ • „Crven cvet“ • „Buna“ • „Pismo iz 1920. godine“ •

„Priče o selu“

U ovoj zbirci su Andrićeve priče sa temom sela i seoskog života u rasponu od više vekova od turske vladavine do XX veka.

„Oduvek je selo, zajedno sa svima ovim visinskim krajevima, brinulo brigu i mučilo muku zbog te soli. Između soli i čoveka, skupe a neophodne soli i kletog čoveka kome uvek nešto treba, ubacuje se ko god može i ko god stigne, i hrišćanski vlastelin i ta nova turska vera i vojska, i trgovac Dubrovčanin i prekupci po gradovima, i skeledžija na vodi i haramija na putu, i carina i trošarina, i slučajna šteta i nezgoda... I tako čovek stoji na ovoj goloj i vetrovitoj visiji, ore i kopa planinsku zemlju, lebdi i kapa nad stokom, a osoliti se čestito nema čim, jer svak od njegovog dela pomalo krnji, a on ne može ni od čijeg“, pisao je Ivo Andrić.

Pripovetke:

• „Osatičani“ • „Veletovci“ • „Rzavski bregovi“ • „Priča o kmetu Simanu“ • „Razgovor“ • „Kosa“ • „Zimi“ • „San i java Pod grabićem“ • „Lov na tetreba“ • „Priča o soli“ • „Ranjenik u selu“ • „Veliki raspust“ • „Izlet“ • „Praznično jutro“ • „Na državnom imanju“.

„Beogradske priče“

U ovoj zbirci su najznačajnije i najpoznatije Andrićeve priče o Beogradu. Sam Andrić je o Beogradu i značaju prestonice za njegov rad kazao:

„U Beogradu osećate stalno da je život teži ali i skupoceniji nego u mnogim drugim gradovima, da čovek ovde živi sa većim ulogom i težim rizikom, i da svi, i oni koji gube i oni koji dobijaju, imaju srazmerno više od života. (…) Beograd je bar jednim delom bio i neposredni predmet mog književnog rada. A pogotovu je sigurno da su mnoge godine života u Beogradu uticale na moj rad ne samo u formalnom pogledu nego i suštinski. Koliki je i kakav taj uticaj, to ne bih mogao da kažem, i to nije moje da merim i određujem, ali da postoji, to je sigurno. Može se reći da sam veći deo svoga svesnog života proveo u Beogradu. U svakom slučaju, glavninu svojih književnih radova napisao sam u njemu.“

Pripovetke:

• „Porodična slika“ • „Zeko“ • „Zatvorena vrata“ • „S ljudima“ • „Taj dan“ • „Razaranja“ • „Slučaj Stevana Karajana“ • „Dedin dnevnik“.

Zbirke „Sarajevske priče“, „Priče o selu“ i „Beogradske priče“ možete pronaći od utorka 21. jula u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.