Završnica serijala, „Utroba zemlje“ Pitera V. Breta je izuzetan roman
„Demonski ciklus“ mi je jedan od omiljenih serijala fantastike, još od kad sam, pre 7 ili 8 godina, počeo da ga čitam. Zasnovan na jedinstvenim i svežim idejama, i to u okviru žanra koji se inače neprestano bori sa sindromom „već viđenog“, ovaj ciklus romana svojim kvalitetnim stilom, likovima i dosledno izgrađenim svetovima uspešno potkreljuje velike ideje na kojima je zasnovan.
Roman „Noć demona“ bio je pravo osveženje, i mada sam imao neke manje zamerke, delo je u celini impresivno i neizmerno zabavno. Drugi deo serijala „Pustinjsko koplje“ je, po mom mišljenju, podigao čitav serijal na potpuno nov nivo – bio sam oduševljen tokom priče koji prati Krazijance, uživao sam u detaljnim opisima njihovih uverenja, u metodologiji njihovog ludila, u razotkrivanju onoga što je pokretalo ove neobične ljude. Nastavak „Sunčani rat“ predstavlja svojevrstan most serijala, koji povezije prethodne delove sa onima koji će uslediti. I mada smatram da nije jednako dobar kao i ostali delovi serijala, i u njemu sam veoma uživao, a naročito jer ima, verovatno, najbolji kraj od svih ostalih nastavaka (do sad...). Svojim delom iz 2015 godine, „Presto od lobanja“, Bret je pokazao impresivnu poniznost, vodeći računa o kritikama na račun prethodnih romana i trudeći se da ispravi greške. Zahvaljujući tome, nastao je još jedan zadivljujuć roman od kojeg nisam mogao da se odvojim.
Tako sam poslednjem nastavku serijala, „Utroba zemlje“, pristupio sa ogromnim očekivanjima – i velikim strahom – blago rečeno. Mnogo toga je zavisilo od ovog romana, gomila ispuštenih niti osnovnog zapleta koje je trebalo ponovo uplesti u celinu, i mnogo toga što je trebalo da se dogodi za relativno kratko vreme. Hvala autoru koji je uspeo da odgovori svim izazovima.
Odlagao sam pisanje ove recenzije više od nedelju dana, prosto zato što sam želeo da mi se slegnu utisci. Vrlo često pišem recenzije dok sam još uvek pod jakim utiscima, bilo pozitivnim ili negativnim. Kad je reč o romanu „Utroba zemlje“ želeo sam da sačekam, da vidim da li će i dalje izazivati istu reakciju koju sam imao kada sam ga pročitao, da proverim da li će, i nakon dve knjige pročitane u međuvremenu, i dalje na mene imati isti efekat. Odgovor je, bez ikakve sumnje, DA. Iako je možda preuranjeno, već sad tvrdim da će ovaj roman biti u samom vrhu moje liste „Najbolji romani 2018“ – rame uz rame sa romanima „Red Sister“, Marka Lorensa, „Sins of Empire“, Brajana Meklelana i „Age of Swords“ Majkla Dž. Salivana.
Šarak Ka se neumitno približava, i čitav svet se priprema za ono što sledi. U međuvremenu, Džardir, Arlen Stog, Rena Stog i Džardirova nećaka Šanva su na korak od Utrobe, čuvene podzemne jazbine demona i njihovih vođa, koristeći zarobljenog Alagai Ka da ih odvede što bliže. Njihovi postupci su, nehotice, pokrenuli demone da se, koristeći sva raspoloživa sredstva, pripreme za invaziju na površini, što podrazumeva i rasplod većeg broja kraljica, demonskih majki. Za to vreme, na površini, likovi koje dobro poznajemo i volimo nastavljaju da biju svoje bitke, bave se politikom dok pokušavaju da se pripreme za borbu globalnih razmera.
Roman „Utroba zemlje“ na genijalan način povezuje sve u celinu, i savršeno je zaokružuje. Sve ispuštene i nepovezane niti zapleta vrlo vešto i suptilno dobijaju centralno mesto u priči, dok se nesmetano prati i razvoj svakog od likova. Do kraja romana imao sam predivan osećaj zaokruženosti u gotovo svakom smislu, sa svim glavnim likovima uključenim u najvažnije događaje, dok su manje važni likovi, na primer Brajar, bili mnogo detaljnije predstavljeni i pružena im je prilika za realan rast i promene. Autor je pripremio i posebnu poslasticu za sve nas zaljubljenike u serijal, vrativši mnoge epizodne likove iz prethodnih knjiga, podsećajući nas time, koliko je daleko serijal odmakao i koliko je ogromna i šarolika družina obuhvaćena ovom pričom epskih razmera.
Kao što možete da zaključite, sve je izvedeno bez greške. Priča teče bez zastoja, radnja se brzo odvija i sve u svemu, reč je o očaravajućem štivu. Uprkos tome što je roman relativno dugačak, nikad nisam imao utisak da se radnja vuče, naprotiv, interesovanje ne bledi, i imao sam problem da ga ostavim, zbog čega sam ga i završio za samo nekoliko dana. Nisam mogao da podnesem neizvesnost šta će se dogoditi sa Lišom, Arlenom, sa Ineverom i čitavom grupom krazijanskih supruga-sestara, i naravno, želeo sam da saznam šta će se dogoditi kad konačno stignu do Utrobe. Neću detaljisati o tome šta se na kraju zapravo dogodilo, ali jeste bilo uznemirujuće, uzbudljivo i efektno – bio je to, emocionalno, jedan od najtežih delova za čitanje u čitavom serijalu. Bio sam zahvalan i za svojevrstan epilog, 'evo šta se sa njima danas dešava!' koji nam pruža dodatni osećaj zaokruženosti, a istovremeno nam omogućava da se malo smirimo nakon sveg tog uzbuđenja.
U celini „Demonski serijal“ je apsolutno sjajan. Jedinstven, odlično izveden, prepun emocionalnih uspona i padova i svega ostalog. Zasnovan je na originalnoj ideji, razvijenoj u istinski divnu i neodoljivu priču koja je nesumnjivo obogatila dobar deo poslednje decenije mog života. Bret je objavio i niz pripovedaka i kratkih priča kako bi dodatno obogatio serijal, što je takođe bilo od velike pomoći da održi moje interesovanje u godinama između knjiga.
Roman „Utroba zemlje“, je sam po sebi, daleko najbolja knjiga serijala i po svemu se izdvaja. I ponoviću ono što sam već rekao, a rekao sam dosta, ali ovo je zaista odlična knjiga. Bila je vredna čekanja, i verovatno ne bih promenio ništa u načinu na koji je serijal završen, kao ni sve što prethodi kraju. Kada bih morao da navedem četiri omiljena serijala fantastike ‒ da isklešem sopstveni Rašmor fantastike ‒ „Demonski ciklus“ bi sigurno zauzeo jedno od mesta.
Autor: Del Rej
Izvor: totalinabilitytoconnect.wordpress.com
Prevod: Maja Horvat
