Zašto toliko mnogo savremenih naslova sadrži u sebi reč „devojka“?
Devojke, devojke, devojke. U poslednjih nekoliko godina, devojke u naslovima su preplavile knjižare a potom i bioskope. Nekad muževima nameste da ih optuže za ubistvo koje su počinilie i izvuku se sa stilom i šmekom. Ponekad se pridruže porodici Čarlsa Mensona i postanu ozloglašene. Ponekad su kraljice mature koje kriju najgore tajne, a ponekad jedva izvuku živu glavu iz srednje škole. Uz sve to, redovno vladaju top-listama najprodavanijih naslova. Pa zašto su tako popularne? Zašto bi trebalo (ili možda ne bi) dati neki od tih naslova sa devojkom svom romanu?
Daje čitaocima tačno ono što traže.
Svi znaju da određena vrsta korica (privlačan par koji samo što se nije poljubio, tamna silueta u šumi, kruna/mač/magijski znakovi) odmah privuku čitaoce jer im daju predstavu o čemu je knjiga čak i pre nego što pročitaju prikaz. Možda će biti špijuna, eksplozija ili srećnog završetka. Isto je i sa reči devojka: istog trenutka čim uđete u knjižaru i vidite reč devojka u naslovu, znate da je reč o porodičnom trileru sa junakinjom u tridesetim godinama, za koju je najbolji opis da je „nezgodna“.
Zašto je ne nazvati žena?
„Žena“ ima potpuno drugačiju konotaciju. Pomislite na roman Vilki Kolins „Žena u belom“ (klasična gotika) ili „Žena u kabini 10“ (psihološki triler). Tajanstveno i nejasno preteće, odmah pomislite na fatalne žene crnog talasa. Devojka, s druge strane, zvuči blisko, kao devojka iz komšiluka. Sadrži u sebi nevinost i mladost, dve stvari koje žene smatraju da moraju stalno da oličavaju, čak i kada to zahteva razrađenu obmanu. Devojka je neko ko je na prvi pogled sladak i mio, možda pomalo naivan, a koja ispod spoljnog izgleda i rumenila krije mnogo toga dubljeg. Ponekad složena i povređena, ponekad nesumnjivo zla – podrivajući očekivanja društva o dobrom, nežnom i čistom stvorenju kakvo se očekuje da bude.
Zbog čega toliko zanimanje za takve naslove?
Dugo vremena su muški pisci vladali trilerima ali bilo bi nepošteno kriviti ih za nedostatak istančanih, mračnih junakinja. Žene su obično najstrožiji kritičari drugih žena – tema o kojoj mnoge knjige sa devojkom u naslovu raspravljaju. Isto važi i za odnos čitateljki prema ženskim likovima. Tako da ne iznenađuje da je došlo do izvesne zasićenosti.
Kada ceo svet očekuje da kroz sve muke života prođeš sjajne kose, blistave kože i spremnog osmeha, poput devojaka u filmovima o Džems Bondu, na kraju je moralo doći do promena. Tako da kada su se knjige sa besnim, katkad ružnim, a katkad istraumiranim junakinjama pojavile, čitaoci su bili više nego spremni da prihvate novi trend.
Voleli to ili ne, ali devojka u naslovu je počela da označava slojevit, višeslojni i realistični prikaz žene. Dodatno zašećeren ili zabiberen, stvar je izbora.
Izvor: writersdigest.com
Prevod: Vladimir Martinović
