„Zašto spavamo“ – o potrebi za snom i njegovim vrlinama
Kada svojoj knjizi date naslov „Zašto spavamo“, očigledno je da tražite đavola. Zato budite spremni da vam neki pametnjaković iz gomile (recenzenata) zajdeljivo dobaci: „Zbog debelih knjižurina kao što je tvoja, druže!“
Na sreću čitalačke publike, knjiga dr Metjua Vokera, profesora neuronauke i psihologije na Berkliju, Univerzitetu Kalifornije, predstavlja zanimljiv, informativan i često duhovit vodič kroz još uvek slabo osvetljene predele sveta spavanja.
Kao vrhunski poznavalac mentalnih i fizičkih blagodeti sna, autor je svestan potencijalno uspavljujućeg efekta svoje knjige na izvestan broj čitalaca i zato preventivno izjavljuje: „Molim vas, slobodno se prepustite plimi i oseci spavanja koje vas obuzimaju dok čitate ovu knjigu. Nimalo se neću uvrediti. Naprotiv, bio bih oduševljen.“
Knjiga „Zašto spavamo“ ima ozbiljan zadatak. Voker je zaljubljen u spavanje i želi da to budemo i mi. Rezultati bi bili od neprocenjivog značaja jer se, prema njegovoj veoma ubedljivo obrazloženoj teoriji, trenutno nalazimo usred „tihe epidemije nedostatka sna“ koja „predstavlja najveći izazov za javno zdravlje u 21. veku“.
Voker nije diletant. On je upravnik Laboratorije za ispitivanje sna na Berkliju, a sa svojim timom i kolegama iz drugih institucija, u poslednjih dvadeset godina ostvario je značajan napredak u razumevanju blagotvorne moći spavanja, kao i pogubnih posledica njegovog nedostatka. Zaključak: „Spavanje je nešto najdelotvornije što možemo da učinimo da bismo svakog dana obnovili naš mozak i telesno zdravlje, ono je nešto najbolje, za sada, što nam je Majka priroda dala u borbi protiv smrti.“
Iako je knjigu od korice do korice ispunio naučnim informacijama, Voker svoja otkrića i zaključke prezentuje jezikom razumljivim svakom laiku. Optimalna dužina spavanja u toku noći iznosi oko osam sati, a san se sastoji iz REM (brzi pokreti očiju) sna, u kome je mozak aktivan koliko i u budnom stanju, i NREM (ili ne-Rem) sna, stanja dubokog spavanja koje je dominantno u prvoj polovini noći. Obe faze su veoma korisne. NREM san je od ključnog značaja za očuvanje memorije, kao i sticanje i usavršavanje motoričkih sposobnosti. REM san igra ulogu u našoj sposobnosti da prevaziđemo negativna osećanja, prepoznamo tuđe emocije i rešavamo probleme.
Voker primećuje da su poslednjih stotinak godina industrijalizacije, urbanizacije i navodnog napretka imale užasne posledice po san. Svoju tvrdnju potkrepljuje brojnim statistikama i rezultatima kliničkih studija. Istina je, recimo, da ćete teže zaspati ako knjigu čitate pomoću digitalnog uređaja, jer svetlost koju emituju tableti delimično blokira prirodno lučenje melatonina, hormona koji izaziva pospanost. Tu su i pogubne posledice nedostatka sna na fiziološke funkcije, kao što je kontrola krvnog pritiska; prema Vokerovim rečima, ako spavaju manje od šest sati dnevno, osobe starije od 45 godina izlažu se dvostruko većoj opasnosti od srčanog i moždanog udara od onih koje spavaju preporučenih osam sati.
Jedno od najboljih obeležja ove knjige je to što njen autor čitaocu ne prilazi kao naredbodavac. On iznosi dobronamerne predloge koji, onome ko ih se pridržava, mogu uneti čudesne promene u život. Upućuje i pohvale kompanijama koje su se odrekle mačo pristupa prohujalih vremena i prešle na model brige o dobrobiti zaposlenih, prihvativši fleksibilniji pristup radnom vremenu.
Iako Vokerov entuzijazam s vremena na vreme prelazi u preterivanje, njegovoj izuzetno napisanoj knjizi se, kao celini, malo toga može zameriti. Preporučujemo da je, iz praktičnih razloga, čitate pred spavanje.
Autor: Dejvid Kemp
Izvor: nytimes.com
Prevod: Jelena Tanasković
