Zašto o ženskoj plodnosti treba učiti na vreme – predstavljena knjiga „Kasno, ali ne prekasno“

U petak 23. oktobra u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC predstavljena je knjiga „Kasno, ali ne prekasno“ dr Darje Vagner, bestseler u oblasti reproduktivnog ženskog zdravlja koja sadrži neophodne informacije i znanja za sve one koji planiraju trudnoću. I to na vreme.

Na promociji su govorili dr Darja Vagner, autorka, dr Nataša Nestorović, naučni savetnik Instituta „Siniša Stanković“, Dragana Krstić iz udruženja „Šansa za roditeljstvo“ i Ivana Misirlić, urednica.

Darja Vagner je doktorka ćelijske biologije, autorka i savetnica za plodnost. Doktorirala je u Nemačkoj, istražujući kako vitamini i hormoni utiču na ponašanje, razvoj i regeneraciju odraslih matičnih ćelija. Nakon 14 godina naučno-istraživačkog rada, izašla je iz laboratorije i posvetila se radu s ljudima. Ogromno iskustvo, kako naučno tako i lično, prenela je u knjigu „Kasno, ali ne prekasno“.

Ivana Mislirlić je na početku istakla neverovatne činjenice koje je saznala: žena se rađa sa određenim brojem jajnih ćelija koje se tokom života troše sa svakim menstrualnim ciklusom: „Prema podacima iz knjige, do tridesete godine u telu ostaje svega oko 15% početnog broja jajnih ćelija. Kod žena od 40 godina čak oko 90% preostalih jajnih ćelija više nije sposobno da stvori vitalni embrion. To je zaista pomalo zastrašujuć podatak. Ovo je izuzetno informativna i edukativna knjiga, napisana veoma pristupačnim jezikom koja je i prilagođena našem tržištu.“

Dr Darja Vagner se više od deset godina bavi temom reproduktivnog zdravlja žene: „Želela sam da mlade žene neke stvari nauče mnogo ranije jer to je deo opšte kulture. Ne postoji nijedan razlog da devojčica kada uđe u pubertet ne zna osnovne stvari o svom telu. Vrlo je jednostavno. Žena dolazi na svet sa svim jajnim ćelijama koje će imati tokom života. Ne stvaraju se nove, što je potpuno drugačija situacija nego kod muškaraca. Jajne ćelije počinju da se formiraju veoma rano, dok je devojčica još u majčinom stomaku. Oko 15. nedelje trudnoće, kada je ženski fetus još veoma mali, u jajnicima se nalazi nekoliko miliona ćelija iz kojih će se razviti jajne ćelije. One zatim počinju da odumiru i njihov broj se smanjuje. Ne znamo sve razloge zbog kojih se to događa. Kada se devojčica rodi, ostane približno milion do dva miliona jajnih ćelija, a njihov broj nastavlja da opada. Kada stigne do puberteta i počne da dobija menstrualne cikluse, preostaje ih oko 300.000 do 400.000. Ali problem je u tome što se sa svakim ciklusom gubi veliki broj folikula, oko hiljadu. Taj proces traje sve dok ne dođe trenutak kada žena ostane bez dovoljne rezerve jajnih ćelija i više ne može biološki da postane majka.“

Između pet i sedam odsto žena ulazi u ranu menopauzu, već između 30. i 35. godine. Na to značajno utiče genetika. Ako je majka ušla u menopauzu već sa 43, 44 ili 46 godina, a postoje i drugi pokazatelji, na primer, promene u menstrualnom ciklusu, važno je da žena zna kako da proceni svoju reproduktivnu rezervu i koliko joj je reproduktivnog vremena preostalo.

Knjiga sadrži i brojne druge stvari koje žene treba da znaju: kako jajne ćelije stare, kako se njihova rezerva smanjuje i sa kim treba razgovarati o tim pitanjima.

Dr Nataša Nestorović smatra da je ova knjiga neprocenjiva za naše prostore i izuzetno vredna: „Ona predstavlja svojevrstan putokaz mladim ženama koje nemaju problema sa plodnošću, ali žele da se ostvare kao majke i dobiju što zdravije potomstvo, kao i ženama koje već imaju

poteškoće sa začećem. Knjiga daje smernice o različitim aspektima reproduktivnog zdravlja, od ishrane i suplementacije do toga kome treba da se obratite i sa kim treba da razgovarate. Budući da sam naučni deo znala, mene je najviše oduševio psihološki deo priče, kada ne možete da se ostvarite kao majka. Ova knjiga nudi smernice i za takve situacije. Govori o tome kako da se postavite prema svetu oko sebe, prema prijateljicama, roditeljima, partneru i drugim ljudima, ali i šta možete da uradite za sebe.“

Koliko je stara žena, toliko su stare i jajne ćelije, a na njih utiče mnogo faktora.

„Sve što se svakoga dana pojede, popije, sve što se nanese na kožu, sve što se obuče, udahne – može da utiče na organizam, pa tako i na reproduktivno zdravlje. U današnje vreme primećujemo i da devojčice ulaze u pubertet ranije nego što je to bio slučaj sa ranijim generacijama“, ističe dr Nestorović.

Prema rečima dr Vagner, „neke osnovne stvari o jajnim ćelijama saznali smo tek u poslednje dve decenije. Tu još ima dosta nepoznanica. Kada pomislite koliko su jajne ćelije važne, a koliko se, recimo, o spermatozoidima mnogo više zna, shvatite koliko je ova oblast nedovoljno istražena. Priroda je uredila da jajne ćelije, koje nastaju veoma rano u životu, najveći deo vremena provedu u stanju metaboličke neaktivnosti. Na neki način, one su metabolički gotovo uspavane. Tek tri do pet meseci pre ovulacije one se bude i počinju da sazrevaju.“

Žena može aktivno da učestvuje u očuvanju svog reproduktivnog zdravlja.

„Period pre trudnoće svaka žena može i treba da iskoristi. Način ishrane, telesna masa, suplementacija, fizička aktivnost, izloženost svetlosti i zračenju, mikrobiom, da smanji sintetiku – sve to može biti važno“, istakla je dr Vagner.

Udruženje „Šansa za roditeljstvo“ je nastalo iz ideje da se okupe pacijenti koji imaju problem sa neplodnošću kako bi mogli da pruže podršku drugima koji prolaze kroz isto iskustvo. Dragana Krstić iz Udruženja je istakla da se njima obraćaju ljudi koji na putu roditeljstva naiđu na poteškoće: „Već deset godina bavimo se edukacijom, informisanjem i pružanjem podrške ljudima koji imaju problem sa neplodnošću, onima koji se suočavaju sa poteškoćama na putu do roditeljstva, prolaze kroz vantelesnu oplodnju ili razmatraju usvajanje. Nama se, međutim, često javljaju ljudi tek nakon 35. godine kada bude i kasno. Ova knjiga može da bude polazna tačka i za mlade ljude i za one koji već neko vreme pokušavaju da ostvare trudnoću. U njoj mogu da pronađu mnogo odgovora, ali i da dobiju podsticaj da dodatno istraže svoje telo, hormone i reproduktivno zdravlje.“

Vreme je dragoceno u procesu dobijanja potomstva.

„Procena ne mora da bude komplikovana. U zavisnosti od situacije, lekar može da preporuči vađenje krvi na početku menstrualnog ciklusa, obično drugog ili trećeg dana, i određivanje hormona kao što su AMH i FSH, a po potrebi i estrogen. Radi se i detaljan ultrazvučni pregled, tokom kojeg se na oba jajnika prebrojavaju takozvani antralni folikuli. Njihov broj može da pruži informacije o aktivnosti jajnika. Kada se rezultati hormona i ultrazvučnog pregleda sagledaju zajedno, može se dobiti korisna procena ovarijalne rezerve. Želim samo da naglasim da je važno informisati se na vreme i razgovarati sa stručnjakom o tome koje preglede ima smisla uraditi. Učestalost kontrola zavisi od godina, zdravstvenog stanja i individualnih okolnosti.“

1/10

Razumevanje načina na koji se plodnost menja tokom života, pravovremeno informisanje i razgovor sa stručnjacima mogu pomoći ženama da donose odluke u skladu sa svojim željama i okolnostima. Knjiga „Kasno, ali ne prekasno“ zato nije namenjena samo onima koje se suočavaju s poteškoćama na putu do roditeljstva već i svima koje žele da svoje telo bolje upoznaju i razumeju. Jer o plodnosti ne treba početi da učimo tek onda kada poželimo da postanemo roditelji.