Zašto bi trebalo da se okružite sa više knjiga nego što ćete ikada moći da pročitate
Eksperti kažu da će vam doživotno učenje pomoći da budete srećniji, zarađujete više, čak i da ostanete zdravi. Plus, većina inteligentnijih ljudi u biznisu, od Bila Gejtsa do Ilona Maska, insistira da je čitanje najbolji način da budete pametniji. Dakle, šta da radite? Izađite i kupite knjige, puno njih.
Ali usled brzog života, namere su jedno, a realnost drugo. Uskoro će vam police (ili tableti) biti puni naslova koje ste planirali da pročitate jednog dana ili knjiga koje ste jednom prelistali i onda ostavili. Da li to može da ubije vašu nameru da postanete pametnija, mudrija osoba?
Ako vas gomilanje knjiga sprečava da ih pročitate, onda – da. Možda bi trebalo da primenite neke trikove koji će vam pomoći da više čitate. Ali ako vaše čitanje ne ide ukorak sa vašom kupovinom knjiga, imam dobre vesti za vas (i za sebe, definitivno spadam u ovu kategoriju): vaša prebukirana biblioteka nije znak neuspeha ili neznanja, ona je medalja časti!
Zašto vam je potrebna „antibiblioteka“
To je argument koji autor i statističar Nasim Nikolas Taleb iznosi u svom bestseleru „Crni labud.“ Taleb započinje svoje razmišljanje anegdotom o biblioteci legendarnog italijanskog pisca Umberta Eka, koja je sadržala 30.000 knjiga od kojih bi vam krenula voda na usta.
Da li je Eko zaista pročitao sve one knjige? Naravno da ne, ali to nije razlog zašto se okružio sa toliko potencijalnog, ali još neotkrivenog znanja. Konstantno podsećajući na knjige koje nije pročitao, biblioteka ga je držala intelektualno gladnim i stalno znatiželjnim. Taleb piše da kolekcija knjiga koja se stalno uvećava može isto tako da utiče i na vas:
„Privatna biblioteka nije dodatak za dizanje ega, već sredstvo za istraživanje. Pročitane knjige su manje vredne od nepročitanih. Biblioteka bi trebalo da sadrži onoliko nepoznatih knjiga koliko vam vaša finansijska mogućnost, rate za hipoteku i trenutno stanje na tržištu nekretnina dopuštaju. Kako starite tako ćete nagomilavati više znanja i knjiga i rastući broj nepročitanih delovaće vam previše. Zaista, što više budete znali, veći će biti redovi nepročitanih knjiga. Hajde da nazovemo ovu kolekciju nepročitanih knjiga antibibliotekom.“
Antibiblioteka je moćan podsetnik vaših limita – velika količina stvari kojih ne znate, možda znate ili u vezi kojih jednog dana shvatite da ste grešili. Živeći sa tim podsetnikom, svakodnevno terate sebe na intelektualnoj skromnosti koja unapređuje donošenje odluka i podstiče učenje.
Taleb tvrdi: „Ljudi ne šetaju sa anti CV-jevima i ne govore vam šta nisu studirali ili doživeli (to je posao njihovih konkurenata), ali bi bilo lepo da to čine.“
Zašto? Možda zato što je dobro poznata psihološka činjenica da najnesposobniji ljudi imaju najviše samopouzdanja u svoje mogućnosti, a najinteligentniji su najsumnjičaviji. (Stvarno postoji, zove se Daning- Kruger efekat). Jednako je utvrđeno da ako priznate da ne znate nešto, brže ćete ga naučiti.
Zato prestanite da se nervirate zbog kupovine previše knjiga ili zato što imate listu čitanja koju nećete moći da pročitate za tri života. Sve te nepročitane knjige su znak vašeg neznanja. A ako ste ga svesni u prednosti ste u odnosu na veliki broj ljudi.
Izvor: inc.com
