Zaleđina priče o nastanku knjige „Alisa u zemji čuda“
Ova bajka je možda preživela ispit vremena, ali istinita priča koja se nalazi iza „Alise u zemlji čuda“ je, moglo bi se reći, pomalo zastrašujuća.
Luis Kerol je pseudonim Čarlsa Latvidža Dodžsona, koji je rođen u Engleskoj 1832. godine. Kada je Dodžson napunio 18 godina, napustio je dom i preselio se u Oksford kako bi studirao na Oksfordskom univerzitetu, gde će živeti narednih 20 godina. Završivši studije, postaje profesor i poznati matematičar.
Dodžson je izmislio pseudonim Luis Kerol dok je živeo u Oksfordu, u želji da piše knjige za decu, koje neće imati veze sa njegovom akademskom karijerom.
Kerol je bio poznat po tome što je lako uspevao da uspostavi blizak kontakt i prijateljstvo sa decom, dok mu je druženje sa odraslima slabo išlo od ruke.
Sklapao je prijateljstva sa decom svojih kolega i poznanika – i znao je da provodi dugo vremena sa njima, čak im je slao i pisma.
„Šaljem ti posebne pozdrave i poljupce za uvojak kose“, jednom je napisao desetogodišnjoj devojčici. „Poljubio sam ga nekoliko puta − u želji da poljubim tebe, ali i kosu je bolje ljubiti nego ništa.“
Kada je Henri Džordž Lidel postao dekan Hristove Crkve u Oksfordu, Kerol je postao blizak prijatelj sa njegove tri kćerke – Lorinom, Edit i Alis – zbog koje je legenda o Alisi nastala.
Godine 1862. Kerol je, zajedno sa svojim kolegom sa fakulteta, poveo tri devojčice na izlet i veslanje na Temzu.
Kako bi zabavio devojčice, Kerol je počeo da im priča priču iz koje će kasnije nastati „Alisa u zemlji čuda“.
Sećajući se tog dana, Kerol je zapisao u svom dnevniku: „Budući da sam imao očajničku želju da smislim nešto novo, neobično i bajkovito, svoju junakinju sam poslao pravu u zečju rupu, samo kako bih započeo priču, bez ikakve ideje šta bi moglo da se dogodi posle toga.“
Nakon nekoliko godina dorađivanja i sređivanja priče, 1865. Luis Kerol je objavio „Alisu u zemlji čuda“, nakon čega je usledio nastavak „Alisa s one stane ogledala“.
Kerol je takođe bio poznat i kao fotograf, pa postoje njegove fotografije polugole i gole dece, uključujući i frontalnu fotografiju gole Alisine sestre Lorine.
Kerol je otvoreno pisao o svojoj sklonosti prema fotografisanju devojčica.
„Priznajem da dečaci na fotografijama nisu vredni divljenja“, napisao je. „Oduvek mi je delovalo da im je potrebna odeća: dok mi je nejasno zašto bi devojčice trebalo da pokrivaju odećom svoje lepe delove tela.“
Kerolovo prijateljstvo sa porodicom Lidel naprasno se okončalo 1863. godine. Dok je ipak naposletku nastavio druženje sa Henrijem Lidelom i njegovom suprugom – Kerol nikada više nije sam provodio vreme sa njihovim kćerkama.
Ne postoji nigde zapis o tome zašto su Lidelovi prekinuli prijateljstvo sa Kerolom, ali neki sumnjaju da je do prekida došlo zbog toga što je Kerol zatražio ruku još male Alise, što nije bilo toliko neobično za to doba. Tokom 19. veka dvanaestogodišnje devojčice su mogle da dobiju saglasnost da se udaju, a mnogi muškarci su u to doba ženili vrlo mlade neveste.
Međutim, kada shvatite da je odnos između Kerola i Alise bio inspiracija za jednu od najpopularnijih knjiga za decu svih vremena – uviđate da je pomalo jezivo.
Izvor: www.mamamia.com
