Vreme čuda. Kako su knjige iz Srbije stigle na plažu u Los Anđelesu
„E svašta!
Ako do sada nisam bas verovala u čuda, mozda je sada prilika. Vreme čuda je došlo!“, napisala je u inboksu Lagunine Fejsbuk stranice Danica, čitateljka koja živi u Los Anđelesu.
Danica je preko sajta Lagune naručila deset knjiga domaćih autora. Isporuka: Sjedinjene Američke Države. Knjige su stigle, ali je kurir ostavio paket negde. Ne zna se gde jer ga Danica nije dobila. Evo šta se dalje dogodilo:
„U utorak sam se jadala ovde kako mi je pristigla pošiljka s knjigama koja je brzometno nestala. Prijavila sam, traka će tek da se pregleda, trudila sam se da prežalim mada mi nije baš pošlo za rukom. Juče nisam imala u planu da mrdnem iz stana. Gušila sam se u poslu, rokovi su standardno nadrealni i kad je N predložio malu šetnju, nisam ni digla pogled s ekrana: 'Nemam vremena'. Ali onda pomislih, što bih se ja odrekla ovako lepog predvečerja zbog glupog posla a i potrebno mi je da malo istegnem noge i kičmu, zgrbila sam se k'o gudalo. Od kako smo izasli iz stana, komentarišemo krađu, štetu, šta bismo uradili da smo ga/je zatekli na delu, obilazimo sandučiće naivno se nadajući da se dotični lopov-kinja pokajao, vidimo druge pakete, prepoznajemo upakovan Apple laptop od 2000$... 'Da mi je bar ostavio knjigu ili dve'. Prelazimo ulicu, zaputili smo se na plažu, vazduh sa okeana briše sav mučan talog ovih dana.
Iako stazama koje vode na pesak najčešće ne idemo, obično samo preprečimo preko male dine, noge su nas same nanele na jednu od. I tu, na kraju te staze, odozdo, iz peska mi vrišti Pekić. 'Evo.' Pokazujem N kutiju kao da smo pošli u potragu pa je našli a ne naleteli suludim slučajem baš tu, od cele plaže i svih puteva koji do nje vode! Od čuda nisam umela normalno ni da se iznenadim! Kutija je razvaljena a 'Vreme čuda' je na samom vrhu. Poslednje stranice su se nešto deformisale od vlage jer je knjiga jedina bila na izvol'te ovdašnjoj klimi. Ali sve su tu! Među stranicama i dalje promiču zrna peska. Odneće ih vreme.
Ja, evo, ni sada ne mogu da verujem.“
Danica D.
