Vladimir Vujinović: Sreća na trnovitom putu

„Kao pisca trilera najviše me interesuju pojmovi dobra i zla. Na svoj umetnički način istražujem problematiku zla, dubinu moralnih posrnuća ljudskih bića.“

Autor jedne od trenutno najčitanijih knjiga u Srbiji, uzbudljivog trilera prepunog obrta i sa neizvesnim krajem, naslova „Slamar“, Vladimir Vujinović, rođen je 1976. godine u Somboru, gde i danas živi i radi. „Slamar“ je drugi roman ovog Somborca, a njegov prvenac „Jutarnja zvezda“, objavljen krajem 2019. godine, takođe je doživeo veliku pažnju i uspeh. Vujinović je radio honorarno kao novinar, pisao književne i filmske kritike za Yellow Cab, B92, kao i za mnoge više ili manje znane portale, blogove i veb-sajtove. Kratka proza štampana mu je u književnim časopisima i u različitim izborima priča.

Kakav je put imala „Jutarnja zvezda“ od trenutka nastanka, tokom i nakon objavljivanja?

To je moj prvi roman sa kojim sam stupio na književnu scenu. Kao i svi književni prvenci, i „Jutarnja zvezda“ je prošla trnoviti put. Bio sam anoniman autor, pa sam prvenstveno morao da se izborim sa time da uopšte budem primećen kod čitalaca. Imao sam u tom pogledu i dosta sreće. Publika je odlično prihvatila roman, o njemu se pisalo i diskutovalo na društvenim mrežama. A to je rezultovalo time da moj drugi roman „Slamar“ dobije još bolji tretman, da ga objavi Laguna – najveća izdavačka kuća u Srbiji.

Da li je „Slamar“ nastavak prvog romana? Ako nije, šta ih povezuje?

„Slamar“ nije direktan nastavak „Jutarnje zvezde“. Ta dva romana mogu se čitati potpuno odvojeno. To su dva potpuno različita slučaja, dve različite kriminalističke istrage koje vodi inspektor beogradske policije Filip Vujić. Upravo je on, kao glavni junak, ta spona koja povezuje oba moja romana. Ima još nekoliko sporednih likova, kao i određenih okolnosti iz života glavnog junaka, a koji se progresivno grade u oba romana.

Odakle interesovanje za ovu tematiku? Šta je tome doprinelo? Ko (šta) su Vam uzori/inspiracija?

Triler je jedan od najpopularnijih žanrova u svetu. Domaća publika voli trilere. Još kao dete čitao sam Agatu Kristi, da bi taj žanr nastavio da pratim sve do danas, zaključno sa čuvenim skandinavskim piscima koji danas pišu najbolje trilere. Nije mi bilo teško da književni rad spojim sa čitalačkom strašću, da i kao pisac sledim svetske trendove. Inspiraciju uglavnom crpim iz popularne kulture, iz knjiga, filmova, serija. Mada, moram priznati da mi inspiracije uopšte ne nedostaje i kada je stvarni kriminal u pitanju. A što se tiče uzora, volim strane majstore žanra, prvenstveno već spomenute Skandinavce na čelu sa Juom Nesbeom, jednim od trenutno najpopularnijih pisaca krimića u svetu.

Kakve su reakcije čitalaca?

„Slamar“ je već posle nedelju dana od pojavljivanja dospeo na Laguninu top-listu najprodavanijih knjiga u zemlji. Knjiga je veoma komentarisana među čitaocima. Zahvaljujući mom izdavaču, dostupna je širokoj čitalačkoj publici. Čitana je. A šta bih kao autor mogao više poželeti?

Ima li u romanima i momenata iz stvarnog života, iz našeg grada, nekih likova koje srećemo na ulici i svakodnevnih situacija?

Književni univerzum inspektora Filipa Vujića pre svega je vezan za Beograd. Mesto u kojem živi i radi. Većina poznatih fiktivnih detektiva su bili vezani za metropole svojih zemalja. Zato sam izabrao Beograd kao glavnu pozornicu za moje romane. Ali, kao Somborac, i kao lokalpatriota, u oba svoja romana imam dosta suptilnih referenci na Sombor. Čitava tematika „Slamara“ je čak dosta vezana za Vojvodinu, za ratarstvo, za stvari veoma bliske našoj sredini. Stvarne likove i stvarne situacije iz svog života naravno da koristim, kao i svi drugi pisci, ali ih prilagođavam fikciji, odnosno potrebama svoje priče.

Kako biste opisali svoje knjige?

Krimići. Trileri. Policijski procedurali. Autohtoni domaći kriminalistički romani smešteni u domaće podneblje, sa likovima koji nose naša imena i prezimena. Romani koji su tu da, kao i svi drugi trileri, prvenstveno zabave čitaoce. Ali i da mu ponude malo dublju retrospektivu društva. „Slamar“ razmatra neke aktuelne probleme kao što su kriminalne privatizacije, tajkunizacija zemlje, otuđenje društvene imovine, bogaćenje na tuđoj grbači. Mene kao pisca trilera, u stvari, najviše interesuju pojmovi dobra i zla. Na svoj umetnički način istražujem problematiku zla, dubinu moralnog posrnuća ljudskih bića. To su neka pitanja za kojima kao autor u svojim knjigama tragam sa svojim čitaocima.

Da li već imate ideju za naredni roman?

Imam. Radnja mog sledećeg romana neće se dešavati u Srbiji, ali glavni junak ostaje isti. Biće to, verujem, dosad najjezovitiji slučaj inspektora Vujića.

Ima li ideja ili pregovora da se neka knjiga ekranizuje?

Mnogi čitaoci su mi rekli da su moji romani dosta filmični. San svakoga pisca je da mu knjiga bude ekranizovana. Voleo bih kada bi se to desilo i mojim knjigama. Zasad još nije bilo nikakvih pregovora u vezi s tim, ali sam otvoren za eventualne pozive od filmskih producenata.

Autor: Tamara Stojković

Izvor: Somborske novine