Vladimir Kecmanović o knjizi „Feliks“, Ivi Andriću i svojim uzorima: Moji romani neće u lektiru zbog psovki!

7. 6. 2019.

Vladimir Kecmanović predstavio je novo izdanje svog romana „Feliks“, u Beogradu. Knjiga je prošle godine dramatizovana i sada se sa uspehom izvodi na sceni Zvezdara teatra.

Vladimir Kecmanović o knjizi „Feliks“, Ivi Andriću i svojim uzorima: Moji romani neće u lektiru zbog psovki! - slika 1

„Feliks“ je 2007. dobio uglednu nagradu „Branko Ćopić“, a poznati pisac kaže za Kurir da je ovom knjigom privukao pažnju publike i kritike.

„Nekako sam s ovim delom postao afirmisani pisac. Uspeo sam da napravim iskorak u pisanju. U novom izdanju nisam pravio izmene. Čekao sam da izađe predstava kako bih i knjigu objavio za Lagunu“, priznaje pisac.

U „Feliksu“ je Kecmanović uspeo da izgradi veoma prepoznatljiv stil i kratke rečenice, ali ne smatra da je dobro ovo delo porediti s Dostojevskim.

Vladimir Kecmanović o knjizi „Feliks“, Ivi Andriću i svojim uzorima: Moji romani neće u lektiru zbog psovki! - slika 2

„Prvi deo romana replika je na Gogoljeve 'Mrtve duše', a drugi na Tomasa Mana i njegovog 'Feliksa Krula'. Nije mi Dostojevski bio prvi na pameti“, objašnjava Kecamnović i priznaje da je nesvesno najviše kopirao Ivu Andrića.

„Do Andrića držim kao i do nekih drugih pisaca. On mi je svesno bio uzor u 'Osami', a nesvesno u romanu 'Top je bio vreo'. U 'Topu' mi je na pameti bila Agota Krištof, a svi su pominjali Andrića. Posle sam razmišljao da sam u tom romanu opisao odnose u Bosni, kojima je već i Andrić posvetio celo svoje delo. 'Top je bio vreo' sigurno ne bi bio tako redukovan da sam morao neke stvari da objašnjavam“, naglašava Kecmanović.

Pisac se uključio u polemiku i osudio izbacivanje iz lektire „Revizora“ i „Zone Zamfirove“, ali smatra da će teško neko njegovo delo biti obavezno štivo za đake.

„U mojim knjigama ima dosta psovki. Mislim da zato neće biti podobno da jednog dana uđu u lektiru. Za našu decu važniji su 'Revizor' i 'Zona Zamfirova' od Edgara Alana Poa i 'Frankenštajna', koje i ja izuzetno volim“, kroz osmeh konstatuje Kecmanović.

Izvor : Kurir

Autor: Vladimir Kecmanović

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Do 20%
-10%
Feliks
Vladimir Kecmanović
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
699,00RSD
Članska cena i do:
559,20RSD

Vladimir Kecmanović

Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti. Objavio je romane Poslednja šansa (1999), Sadržaj šupljine (2001), Feliks (2007), Top je bio vreo (2008), Sibir (2011), Osama (2015), Kad đavoli polete (2022) i zbirke pripovedaka Zidovi koji se ruše (2012), Kao u sobi sa ogledalima (2017). Sa Dejanom Stojiljkovićem objavio je roman Kainov ožiljak (2014) i trilogiju „Nemanjići“: U ime oca (2016), Dva orla (2016) i U ime sina (2017). Objavio je i esejističko-biografsku knjigu Das ist Princip! (2014), kao i istorijsko-esejističku hroniku Dva krsta i jedna krv (2017). Sa istoričarem Predragom Markovićem napisao je knjigu Tito, pogovor (2012). Dobitnik je stipendije Fondacije „Borislav Pekić“ i nagrada „Branko Ćopić“, „Meša Selimović“, „Hit libris“, „Vitez srpske književnosti“, „Pečat vremena“, „Pero despota Stefana“, „Teslina golubica“, „Krst vožda Đorđa Stratimirovića“, „Zlatni beočug“, Velike nagrade „Ivo Andrić“ Andrićevog instituta u Andrićgradu, kao i Andrićeve nagrade za priču „Ratne igre“ iz zbirke Kao u sobi sa ogledalima. Roman Kad đavoli polete dobio je Vitalovu nagradu. Kecmanovićeva proza doživela je više filmskih, pozorišnih i dramskih adaptacija i prevedena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski, mađarski i rumunski jezik. Prevod romana Top je bio vreo (The Canon Was Red Hot) nominovan je za nagradu „Dablin impac“, koja se u Dablinu dodeljuje za najbolji roman na engleskom jeziku. Vladimir Kecmanović je stalni kolumnista lista Politika. Povremeno piše za više medija u zemlji i u okruženju. Vlasnik je i urednik izdavačke kuće VIA. Scenarista je serija Senke nad Balkanom i Državni službenik. Član je književne grupe P–70 („Proza na putu“) i Srpskog književnog društva. Živi i radi u Beogradu.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. 3. 2026.

„Karota“ i „Lusi“ u najužem izboru za Vitalovu nagradu

U finale izbora za Nagradu „Zlatni suncokret“, poznatiju kao Vitalova nagrada, uvršteno je osam knjiga iz 2025. godine, a među njima i dva romana u izdanju Lagune – „Karota“ Darka Tuševljakovića i „Lusi“ Bojana Savića Ostojića.

Pročitaj više

4. 3. 2026.

Ana Atanasković predstaviće svoj književni opus u Beloj Crkvi 6. marta

Književno veče sa Anom Atanasković održaće se u čitaonici belocrkvanske Narodne biblioteke, u petak 6. marta od 18 sati.

Pročitaj više

3. 3. 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. 3. 2026.

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića 5. marta u knjižari Delfi SKC

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića biće održana u četvrtak 5. marta od 18 sati u knjižari Delfi SKC. Pored autora, govoriće pisac Đorđe Bajić i urednica Mina Kebin. Moderiraće Mona Cukić. Ovaj roman svojevrsni je nastavak „Ukusa straha“, prvog psihološkog

Pročitaj više