Vežbe za raspoloženje

Napunila je 64 godine, ali je nisu umorila pitanja o dobrom držanju. Kao večitom idealisti, Lokici Stefanović je drago kada vidi da su posle rekreacije ljudi veseli i spremni za lepe razgovore.

Bolje od bilo koje napisane ili izgovorene kritike, utisak o prvoj knjizi sa vežbama Lokice Stefanović „Pametno telo“ nedavno je u centru Beograda među sobom podelilo pedesetak dama vežbajući sa poznatom balerinom, koreografom, fitnes instruktorom i arhitektom. Čak i one koje su tog dana bile umorne i pomalo namrgođene, nakon svega 30 minuta rekreacije, postale su „druge osobe“, raspoložene za razgovor i ponovni susret ispunjen vežbama. Izbacile su iz sebe negativnu energiju, ubrzale cirkulaciju i postale zadovoljne. I mada skoro svi znamo koliko je sport važan za psihofizičko stanje organizma, nije zadovoljavajući broj ljudi koji ga redovno upražnjava. To je i jedan od razloga zbog kojeg je Lokica u knjizi, u vremenu opsednutosti računarima i televizijom reč „sedeti“ napisala velikim slovima, kako bi skrenula pažnju da ni za telo ni za dušu nije dobro mnogo sedeti ni stajati.

Lepota dolazi iznutra

„Živimo u eri poslova koji zahtevaju striktno poštovanje rokova, pa su mnogi zaposleni primorani dugo da sede dok ih šefovi posmatraju kroz staklene pregrade ne bi li što pre završili zadatke. Što je najgore, umesto da na pauzi urade nekoliko vežbi i posvete se sebi, zaposleni provode vreme pušeći cigarete ili jedući burek i jogurt. Zar ne bi bilo lepše uraditi po neku vežbu, zatim pojesti nešto dijetalno što neće opteretiti stomak i lagano nastaviti sa započetim obavezama?“ upitala se Lokica koja je ideju za knjigu imala na umu još 1996. godine.

„Sve vežbe mogu da se urade kod kuće, na poslu, na odmoru ili u dvorištu. Veoma su zahvalne jer, verovali ili ne, posle određenog vremena ruke i noge postanu zategnute, a salo sa stomaka se smanji. Napisala sam koji je minimum, ali svima preporučujem da ih rade onoliko koliko mogu da izdrže. Reč je o svojevrsnom bukvaru vežbi, a uskoro planiram još jedan priručnik stručne literature sa novim vežbama. Lepota dolazi iznutra, ako ste zadovoljni iznutra - vi ste opušteni.“

Čeka bolja vremena

Mada je pre tri meseca napunila 64 godine, nisu je umorila pitanja na temu fantastičnog držanja i zategnutosti, a koja joj novinari, poznanici i poštovaoci godinama postavljaju. Nije joj teško da priča o tome jer kao idealista želi da svima bude dobro drago joj je kada nakon vežbanja vidi opuštena lica spremna za lepe razgovore. „Genetiku i upornost sam nasledila, pa volim da kažem „po srpski“ da „zainat dobro izgledam“. Kada mu je bilo 60, moj otac Žarko je izgledao kao da mu je 40 godina. Umro je u 95. godini, skoro do smrti je svakodnevno radio vežbe koje sam mu preporučila, zbog čega sam napisala da su namenjene svima od 5 do 95.“

Prosečan Lokičin dan poslednjih meseci pretrpan je snimanjima, intervjuima i promocijom knjige. Pedagoškim radom odavno se ne bavi jer čeka bolje uslove u zemlji, ali zato redovno vežba sa prijateljicama i za sebe četiri puta nedeljno, plus svakodnevni pozdrav suncu. Da polaznici neće da uče shvatila sam još 1992, kada su me tri lepe i zgodne devojke, prave „špice“, nakon mesec dana pohađanja škole džez baleta, pitale kada će da budu na televiziji. Bila sam zblanuta! Prestale su da dolaze na časove, a ubrzo sam ih videla na tadašnjoj TV Palma kako cupkaju iza pevača narodne muzike. Shvatila sam da je đavo odneo šalu i da onaj ko plati može da bude i pevač i igrač (ali ne i balerina). Zato čekam bolje vreme i uslove u kojima ću moći da se posvetim radu sa mladima. Volela bih da napravim predstavu i da učestvujem na Beogradskom festivalu igre.

Autor: Nenad Blagojević

Izvor: Lisa