Vermerova „Devojka sa bisernom minđušom“ u 3D tehnici od 108 gigapiksela

Možda mislite da ste dovoljno pažljivo posmatrali čuvenu sliku Johanesa Vermera „Devojka sa bisernom minđušom“ – bilo uživo u muzeju „Maurichejs“ u Hagu ili je upoznali kroz istoimeni roman koji je proslavio Trejsi Ševalije. Međutim, ukoliko niste posvetili vreme novom skenu u rezoluciji od čak 108 milijardi piksela, možete li zaista reći da ste je videli?

Upravo to pitanje postavlja i Džejson Kotke, koji ističe da svaki piksel u najnovijem skenu ima veličinu od svega 1,3 mikrona. (Podsetimo da hiljadu mikrona čini jedan milimetar.) Tehnologiju koja je omogućila ovako zapanjujući uvid u Vermerovo remek-delo razvila je kompanija „Hirox Europe“, evropska filijala japanskog proizvođača digitalnih mikroskopa. Oni su prethodno realizovali sken od 10 milijardi piksela, a sada i ovaj koji ima deset puta više detalja.

Za potrebe skeniranja napravljena je čak 41.000 trodimenzionalnih snimaka, u procesu koji je trajao 88 sati neprekidnog rada. Sav taj rad uložen je kako bismo što detaljnije mogli da vidimo platno koje je u originalu veličine svega 38 x 44,5 centimetara.

Dobro ste pročitali – 3D snimci. Iako je „Devojka sa bisernom minđušom“ (koji mnogi nazivaju i „Mona Lizom severa“) poznata širom sveta i deo je pop kulture kroz knjige, filmove i suvenire, ne smemo zaboraviti da je, na kraju krajeva, to jedna mala slika rađena tehnikom ulje na platnu.

Vermerovi izuzetno realistični efekti ne potiču samo iz vešte upotrebe svetlosti i boja, već i iz načina na koji su ti slojevi boje naneti – s posebnom pažnjom na debljinu i teksturu. Sve te karakteristike verno su prenesene i u fizičku 3D repliku slike, uvećanu čak 100 puta u odnosu na original, koju je muzej „Maurichejs“ naručio za izložbu pod nazivom „Ko je ta devojka?“.

Zahvaljujući ovom izuzetno detaljnom skenu, sada možete i sami da „istražujete“ površinu slike, kako su urađeni oči, usne, nabori turbana, pa čak i odraz na minđuši, i to vrlo jednostavno – klikom na dugme „3D“ u sklopu interfejsa. Ovakav uvid otkriva nam mnogo toga ne samo o Vermerovoj tehnici već i o tome kako je ova slika uspela da odoli vremenu više od 360 godina.

Naravno, ni ovaj sken ne otkriva sve – identitet devojke i dalje ostaje tajna, baš kao i razlog njenog nezaboravnog izraza lica. Da li je zaista postojala ili ne, možda nikada nećemo saznati. Ali jedno je sigurno: sada se, više nego ikada pre, zaista oseća – viđenom.

Ovaj neverovatni sken od 108 milijardi piksela možete pogledati ovde.

Autor: Kolin Maršal

Izvor: openculture.com

Prevod: Kristijan Vekonj