Veliki svetski hit „Papijon“
U izdanju Lagune objavljena je autobiografija čoveka koji je nevino optužen robijao u zatvorima Francuske Gvajane i nakon deset godina pokušaja konačno uspeo da pobegne. Izvanredna priča o ljudskoj upornosti i istrajnosti. Ovaj roman je svetski bestseler i prodat je u više od 13 miliona primeraka. Po njemu je snimljen film 1973. godine u kojem su glumili Stiv Mekvin i Dastin Hofman, koji je 1974. godine bio nominovan za Oskara.
Anri Šarjer, zvani Papijon (Leptir) zbog tetovaže koju je imao na grudima, osuđen je u Parizu 1931. godine za ubistvo koje nije počinio. Od trenutka kada mu je izrečena kazna – doživotna robija koju će služiti u kažnjeničkoj koloniji u Francuskoj Gvajani – imao je samo jednu, opsesivnu misao: kako da pobegne. Nakon niza rizičnih ali neuspešnih pokušaja bekstva u godinama koje su usledile, Papijon je konačno bio prebačen na Đavolje ostrvo u ozloglašeni zatvor iz kojeg niko nikada nije pobegao – tačnije, niko pre njega. Bekstvo, koje je sam opisao do neverovatnih tančina, bilo je jedan od najneverovatnijih testova ljudske lukavosti, volje i istrajnosti.
Šarjer je svoju zaprepašćujuću autobiografiju objavio 1968. godine, više od dvadeset godina od svog konačnog bega. „Papijon“ je u Francuskoj dočekan ovacijama, a u svetu, ova istinita, potresna odiseja o autorovom utamničenju i bekstvu tokom mučne decenije, odmah je osvojila sva priznanja.
„Papijon je apsolutni heroj koji prkosi apsolutnom sistemu ugnjetavanja i istovremeno uspeva da mu uzvrati snagom volje, optimizma i častoljubljem kakvo može da se nađe samo među diplomcima Vest Pointa i pariskim lopovima.“ New York Times
„Životna lekcija o hrabrosti i smelosti.“ The New Yorker
Anri Šarjer, u podzemlju svojevremeno poznat kao Papijon, rođen je u učiteljskoj porodici u Ardešu 1906. godine. Po rođenju je Francuz, ali je umro kao Venecuelanac, zato što su tom narodu njegov pogled na svet i njegova reč bili važniji od njegovog sudskog dosijea. Konačno je pobegao iz zatvora u martu 1945. zajedno sa četiri kompanjona, a u Venecuelu stiže 1945. Tu će izgraditi svoj život od nule, upoznati svoju ženu, i doživeti nove neverovatne avanture. Godine 1968. napisao je svoju autobiografiju za nekoliko meseci koju je objavio francuski izdavač Rober Lafon. Budući da je ova autobiografija romansirana, a da u to vreme nije postojala ova književna kategorija, povele su se mnoge polemike o verodostojnosti opisanih Šarjerovih dogodovština. To je samo uvećalo popularnost ove knjige. Kao odgovor na te polemike, Šarjer je 1972. objavio knjigu „Banko“ koja govori o njegovom životu pre i posle izdržavanja zatvorske kazne, a zapravo se prava biografija ovog neverovatnog čoveka pojavila tek 33 godine kasnije sa, naravno, tuđim potpisom (Vansen Didije, „Oslobođeni Papijon“) i to je istorijska, sociološka i psihološka biografija Anrija Šarjera.
