Vedrana Rudan osvaja Ameriku!
Roman regionalne književne zvezde Vedrane Rudan „Uho, grlo, nož“ proglašen je „Knjigom meseca“ mladih čitalaca književnog kluba u Baltimoru u SAD.
Iako je knjiga objavljena na engleskom jeziku pre skoro 20 godina, stiče nove čitaoce.
„Jedan od najsretnijih trenutaka u mom životu“, napisala je Vedrana na društvenoj mreži Fejsbuk: „Mom su timu javili da su oduševljeni knjigom i naslovnicom koju je izradio slavni, fenomenalni, nenadmašni Mirko Ilić. Te je davne neke godine naslovnica u Americi dobila zlatnu medalju. Ponekad se skromno pitam, dragi moji koji me čitate: imate li vi uopće pojma tko sam ja? Hvala, prijatelji iz daleke Amerike, u mom ste srcu.“
Neobična junakinja i naratorka ovog kratkog i ubitačnog romana je istinska autsajderka nad svim autsajderima, antiheroina po definiciji, usamljena žena u pedesetim godinama života. Tonka Babić, vrsta Vedraninog alter ega, leži u krevetu pred televizorom i, proždirući ogromne količine omiljene čokolade Dorina, iz stranice u stranicu ove hiperdinamične proze u glave čitalaca uliva ogromne količine vitriola, sirove energije i urnebesnog humora. Ali takođe, što je svakako najvažnije, istine.
Vedrana Rudan (1949, Opatija) objavila je dvanaest knjiga, koje su prevedene na engleski, mađarski, slovenački, poljski, francuski, italijanski, ruski i makedonski jezik. U Rusiji su joj prevedene čak tri knjige, u Americi nekoliko priča i dve knjige. Pozorišne predstave dramatizovane prema njenim knjigama igrane su u Rijeci, Zagrebu, Beogradu, Varšavi, Londonu, Santa Moniki, Budimpešti. Bila je novinarka, kolumnistkinja, radila je kao urednica na Hrvatskom radiju i voditeljka TV emisije. Svaki put je dobila otkaz.
Vedrana Rudan piše na svom blogu rudan.info. Ima dvesta dvadeset hiljada sledbenika, a stranica joj je pogledana preko dvadeset miliona puta. Misli da je najčitanija osoba u regionu. Živi u Rijeci.
„Jedan od najsretnijih trenutaka u mom životu“, napisala je Vedrana na društvenoj mreži Fejsbuk: „Mom su timu javili da su oduševljeni knjigom i naslovnicom koju je izradio slavni, fenomenalni, nenadmašni Mirko Ilić. Te je davne neke godine naslovnica u Americi dobila zlatnu medalju. Ponekad se skromno pitam, dragi moji koji me čitate: imate li vi uopće pojma tko sam ja? Hvala, prijatelji iz daleke Amerike, u mom ste srcu.“
Neobična junakinja i naratorka ovog kratkog i ubitačnog romana je istinska autsajderka nad svim autsajderima, antiheroina po definiciji, usamljena žena u pedesetim godinama života. Tonka Babić, vrsta Vedraninog alter ega, leži u krevetu pred televizorom i, proždirući ogromne količine omiljene čokolade Dorina, iz stranice u stranicu ove hiperdinamične proze u glave čitalaca uliva ogromne količine vitriola, sirove energije i urnebesnog humora. Ali takođe, što je svakako najvažnije, istine.
Vedrana Rudan (1949, Opatija) objavila je dvanaest knjiga, koje su prevedene na engleski, mađarski, slovenački, poljski, francuski, italijanski, ruski i makedonski jezik. U Rusiji su joj prevedene čak tri knjige, u Americi nekoliko priča i dve knjige. Pozorišne predstave dramatizovane prema njenim knjigama igrane su u Rijeci, Zagrebu, Beogradu, Varšavi, Londonu, Santa Moniki, Budimpešti. Bila je novinarka, kolumnistkinja, radila je kao urednica na Hrvatskom radiju i voditeljka TV emisije. Svaki put je dobila otkaz.
Vedrana Rudan piše na svom blogu rudan.info. Ima dvesta dvadeset hiljada sledbenika, a stranica joj je pogledana preko dvadeset miliona puta. Misli da je najčitanija osoba u regionu. Živi u Rijeci.
