U Delfi knjižari SKC juče je predstavljen novi manga serijal „Alisa u Ničijoj zemlji“ Hara Asa, uzbudljivi akcioni triler po kome je nastala popularna Netfliksova serija, o kojem su govorili urednik serijala „Laku noć, Punpune“ Aleksandar Nešić Kreša i urednik manga izdanja Saša Bošković, dok je moderator bila Milica Duždević, menadžer za razvoj i promociju knjižara i brenda.
Laguna je već nekoliko godina u priči objavljivanja mangi. Prvi serijal bio je „Laku noć, Punpune“ Inija Asana i, videvši da publika prepoznaje trud, a pre svega kvalitet te mange, počeli smo i sa drugim popularnim serijalima, kao što su „Ja sam heroj“, „Sani“, „Komi ne ume da komunicira“, potom one-shot manga „Sunovrat“, „Obećana Nedođija“, i na kraju smo došli do „Alise u Ničijoj zemlji“.
Nešić se osvrnuo na početke i brzinu kojom je Laguna završila svih 13 tankobona „Punpuna“, ali i drugih mangi: „’Sani’ smo za jedno leto uradili, dvadeset dva broja ’Ja sam heroj’ neverovatnom brzinom takođe, ali Saša, Maša (prevoditeljka ’Komi ne ume da komunicira’) i Sava (prelamač) trebalo bi da budu najponosniji što je 37 brojeva serijala ’Komi’ objavljeno za manje od 20 meseci, brže nego bilo koje izdanje, na bilo kom jeziku u svetu, prvo posle Japana, i to je zaista neverovatno i vredno divljenja.“
Takođe, „Obećana Nedođija“ je serijal čiji kraj je isto na vidiku, 18 brojeva je do sada izašlo, još dva su tankobona ostala do završetka. Tako da će dva kapitalna serijala u prva dva meseca biti gotova.
Serijal koji je povod jučerašnje promocije i razlog velike posećenosti jeste „Alisa u Ničijoj zemlji“ Hara Asa, čoveka koji nije ni sanjao da će biti planetarno popularan, i da će nešto proizašlo iz njegovog pera imati toliko adaptacija. Haro Aso je, prema rečima Aleksandra Nešića, kao i svi mi, u jednom životnom trenutku shvatio da je naišao na zid, zbog čega je odlučio da nešto promeni:
„On je u jednom trenutku ’izgoreo’, shvativši da dalje ne ide, ali je uspeo da kroz kreativnost i dar dođe do toga da je jedan od retkih koji se može pohvaliti adaptacijama na Zapadu, Evropi, Japanu i Aziji, konkretno u Južnoj Koreji, za nešto što je nacrtao, a to je upravo ’Alisa u Ničijoj zemlji’. To je serijal koji je originalno počeo u šonen magazinu, davne 2010. godine, i tokom pet godina on je uspeo u svojoj nameri, kako je u kasnijim intervjuima govorio, da od provobitne one-shot mange ili najviše 4-5 tankobona, napravi 18 tankobona sjajno napisane priče.“
Urednik manga izdanja Saša Bošković istakao je u prvom redu izvrsnost prevodilačkog rada, a potom i upoznao publiku sa glavnim odlikama ovog serijala: „’Alisu u Ničijoj zemlji’ dosta kvalitetno prevela je Maša Medić, koja je prevodila i druga prozna dela, ne samo mange. Lako bi se moglo reći da je ovo delo sci-fi; može se reći i da je horor ili triler, ali suština je da je to samo jedna forma, jedan mizanscen gde je Haro Aso, potpomognut sopstvenim iskustvom, ali i lektirom, bilo filmskom, bilo književnom, predstavio sopstveno viđenje sveta. Nije do kraja rečeno kakav je to svet, ali on je hteo da predstavi čoveka.“
Bošković je posebno istakao korice mange: „Vidimo glavnog junaka kako gleda sebe u ogledalu, ova manga je jedno ogledalo, gde mi sami sebe vidimo, kada se nađemo u situaciji koju ne možemo da predvidimo. I tada kreće ključna borba sa samim sobom, kad se pitamo: ’Šta ću ja ovde?’, ili kada se pred vas postavi neka misija: ’Da li živim život vredan življenja?’, ’Koliko cenim svoj život i vredi li se za njega boriti?’. To je jedna od glavnih ideja koju je Aso hteo da predstavi i na osnovu crteža može se videti da je vrlo ozbiljno prionuo u taj posao. Kada pogledate u početnim scenama glavnog junaka Arisua (ime Arisu je aluzija na ’Alisu u Zemlji čuda’), vidite jednog srednjoškolca koji kao da gubi trku sa životom, odustaje od ambicije, i njegove su crte lica blage, neopterećene silnim brigama ovog sveta. On želi samo da živi svoj gejmerski život. Ima dvojicu prijatelja i to je jedina spona sa svetom stvarnosti.“
Kako radnja odmiče, Haro Aso majstorski oblikuje atmosferu, sve unutrašnje méne i patnje junaka, promene raspoloženja, uspevši da prikaže, da osenči i njegove crte lica malo ogrubi, kako ide od igre do igre.
„Primećujete da se prostor sužava, postaje klaustrofobično, i Arisu dublje zaranja u borbu sa sopstvenim traumama, dok ne uvidi ko je on zaista. I ta se potraga odvija kod svih likova u mangi, iako borba traje do kraja, akcenat nije u toj meri na igrama, ali znaju da ako pobede u unutrašnjoj borbi, većina igara će se sama rasplesti.
„Da li sam zaista pobednik?“, „Koja je cena pobede?“, „Da li je moj život vredniji od drugog?“ – mnoga pitanja i brojne teme Haro Aso otvara, ali neće dati konačan odgovor na kraju, saglasni su Aleksandar Nešić Kreša i Saša Bošković.
Nakon promocije posetioci koji su se prijavili za učešće u takmičenju posvećenom „Alisi“, podelili su se u timove, dobili odgovarajuće zadatke po uzoru na mangu o kojoj je u uvodnom delu bilo govora, a pobednici su osvojili nagradu!
„Alisu u Ničijoj zemlji“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
