Druga nedelja tradicionalne manifestacije „Leto u Vlasotincu“ koju Kulturni centar organizuje više od dve decenije, počela je književnom večeri sa Vanjom Bulićem, jednim od najpoznatijih srpskih novinara i književnika. Prisutni su bili u prilici da uživaju u razgovoru sa autorom čiji romani privlače pažnju čitalaca, ali i da čuju priče iz njegove višedecenijske novinarske karijere.
Na pitanje šta je bitnije – novinarstvo ili književnost – Vanja je odgovorio: „Teško je izabrati šta je bitnije, hajde da podelimo ono što sam radio. U novinarstvu je najbitnija ’Duga’ tj. vreme kada sam radio u tom časopisu. Kažu svi da kada dođu ta smutna vremena vidi se ko je čovek. Kada mi kažu da sam bio hrabar u ta vremena, ja kažem da je hrabrost samo pitanje morala da se baviš tim poslom ili ne. Kada je reč o televiziji – to su svakako ’Biseri’. Kada je reč o serijama koje sam radio, nešto najbitnije mi se upravo dešava. RTS je otkupio prava za svih 11 mojih naslova gde je glavni lik novinar Novak Ivanović. Prvo ide ’Teslina pošiljka’, već su snimljeni prvi delovi, dok je Telekomova produkcija otkupila moju knjigu ’Tata u drugom stanju’. Kao scenaristi najbitniji mi je film ’Lepa sela, lepo gore’, to je nešto što se dogodi čoveku jednom u životu. Kada je reč o literaturi, moja ubedljivo najbolja knjiga je ’Oko otoka’, koja prati porodicu Golootočana 50 godina. Ipak, najviše volim da pišem humor i satiru, a ne mogu tome da se posvetim potpuno“.
Na pitanje kako novinarstvo i književnost utiču jedno na drugo, Vanja je rekao: „Imao sam sreću da sam radio kada je novinarstvo bilo drugačije, kada nije bilo interneta i, na sreću, radio sam u časopisima koji su izilazili nedeljno ili dvonedeljno i u kojima postoje reportaže i analitički tekstovi, kada imaš tu vrstu tekstova ti vidiš da li imaš literarnu crtu. Za časopise koje sam radio, reportaže su bile 12, 16 ili 18 stranica, što su, u stvari, bili mali romani. Postoji nešto što moraš da prepoznaš i u novinarstvu i u literaturi, to je trenutak kada prepoznaš pravu stvar i uhvatiš se za nju. Ako imaš tu crtu i prepoznaš je u novinarstvu, prelaziš u literaturu. I bitno je da moraš da pišeš tako da čitalac sve to vidi“.
U romanima Vanje Bulića često se prepliću istorija, tajne, savremeni život, religija i sadašnjost.
„Danas je novinarstvo takvo da sve što ne mogu da napišem ja stavim u svoje knjige, a svi kažu – to je literatura – i ne obraćaju mnogo pažnju na to. A vidim da sam oštriji u tome nego da pišem za novine. Prvo što mi ne bi pustili tu vrstu tekstova, a drugo, kad napišeš potpuno iskreno tekst za ono što nam se događa, kažu: ’Što je ovo dobra satira.’“
Inspiraciju za svoje romane Bulić nalazi u istoriji.
„Naša istorija je toliko bogata, posebno sve što je vezano za religiju i istoriju nacije. Nas je crkva održala, taj duh je održao jednu naciju. U početku su me reklamirali kao srpskog Dena Brauna, ali on se igra religijom, ja nemam razloga da se igram time, to je naša istorija, i bilo bi glupo igrati se onim što se dogodilo. Meni su sve knjige na isti štos, kada rešiš tajnu iz prošlosti, rešićeš i ono što ti se događa danas. A ako ne poznaješ prošlost, nemaš budućnost. Meni glavni junak nije, recimo, Novak Ivanović, novinar, nego neka institucija ili relikvija, recimo, Miroslavljevo jevanđelje, Desna ruka Jovanova, Narodna biblioteka. Naravno, ne mogu one da govore kao čovek, ali se oko njih vrti cela priča.“
Na pitanje koliko u Novaku Ivanoviću ima Vanje Bulića, autor je odgovorio: „Ima samo onog novinarstva što sam ja bio nekad. To je to novinarstvo kada moraš da budeš istraživač i pomalo detektiv.“
Na pitanje koju svoju knjigu bi čitaocu preporučio, Vanja Bulić je bio kratak i odgovorio „Oko otoka.“
Vanja Bulić je čitav radni vek proveo kao novinar u pisanim i elektronskim medijima. Za televiziju je radio više od 4000 emisija različitih žanrova, a pisao je za govoto sve prestižne listove nekadašnje Jugoslavije. Koscenarista je dugometražnog filma „Lepa sela lepo gore“ i scenarista filmova „Drugo stanje“ i „Pokidani“. Pisao je zbirke priča, romane, priredio je dnevnik iz Haga Veselina Šljivančanina, a pisao je i romansirane biografije glumaca Petra Božovića, Miše Janketića, Marka Nikolića, Lazara Ristovskog, Jelisavete Sablić i pevača Ace Lukasa. Napisao je i pet pozorišnih komada. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, ipak se za spisateljski rad izdvaja „Zlatni beočug“ za trajni doprinos kulturi Beograda, nagrada „Radoje Domanović“ za najbolju knjigu satiričnih priča, kao i tri godišnja priznanja redakcije za kulturu RTS-a „Zlatni hit Liber“, za najtraženije knjige u knjižarama i bibliotekama Srbije. Po podacima Lagune do sada su knjige Vanje Bulića prodate u više 270.000 primeraka.
Tokom večeri Bulić je govorio o svom staralaštvu i inspiraciji za romane, o istraživačkom radu, značaju istorijskih tema u savremenoj književnosti. Osvrnuo se i na novinarski poziv, ističući da su mu brojni susreti sa ljudima i životne priče koje je beležio tokom karijere bile dragoceni osnov za pisanje. U književnom stvaralaštvu često se prepleću istorija, kulturno nasleđe, političke intrige i savremeni kriminal.
Autor: Vesna Miltenović
