Vanja Bulić: Beograd je postao opasno mesto za život

Sa Vanjom Bulićem razgovarali smo povodom romana „Sinajski testament“, uzbudljivog trilera u kome se nastavljaju avanture Novaka Ivanovića, o jednom drevnom molitveniku koji je privukao pažnju njegovog glavnog junaka, a saznali smo i kuda će nas odvesti sledeća priča našeg bestseler autora.

U tek probuđenom Beogradu, ispred jevrejske sinagoge, ubijen je pravoslavni monah Arkadije. Ubistvo je obavijeno velom tajne koju ćutanjem podstiču policija i sudstvo. U romanu „Sinajski testament“ pisac Vanja Bulić dao je svom dobro poznatom junaku, novinaru Novaku Ivanoviću, novi zadatak, tokom koga on, uz pomoć privatnog detektiva Obrada, dolazi do saznanja da ubijeni monah ima trostruki identitet i da je u Beograd došao zahvaljujući saradnji tajnih policija Srbije i Izraela.

„Sinajski testament“ je deseti roman u kojem je glavni junak novinar Novak Ivanović. Šta zatiču inspektor Perić i on jednog jutra ispred jevrejske sinagoge u Beogradu?

Beograd je postao opasno mesto za življenje. Jutarnje vesti obično počinju crnom hronikom. Ali ono što junaci romana „Sinajski testament“ zatiču ispred jevrejske sinagoge nikada se ranije nije događalo u Beogradu: na javnom mestu, usred gradske vreve, ubijen je pravoslavni monah. Ko je on i zašto se zatekao ispred sinagoge? Ovo pitanje je okosnica romana u kome se sukobljavaju tajne službe nekoliko zemalja, političari, mafija, predstavnici tri religije nastale na prostoru Sinajskog poluostrva...

„Sinajski psaltir“ iz 11. veka igra ključnu ulogu u Vašem delu. Zašto je ovaj drevni molitvenik posebno privukao Novakovu pažnju? Kako su manastiri Tumane, Gornjak i Blagoveštenje povezani sa „Sinajskim psaltirom“ i ključni za otkrivanje istine?

„Sinajski psaltir“ se smatra najstarijim pisanim dokumentom pisanim glagoljicom na staroslovenskom jeziku. Napisan je u 11. veku u Manastiru Svete Katarine na Sinaju. Dosad je pronađeno 209 stranica ovog drevnog spisa. Novak Ivanović traži odgovor na pitanje šta piše na stranicama koje nedostaju. Da li se na njima nalazi dogovor predaka o podeli Sinaja? Taj odgovor interesuje pre svega izraelsku tajnu službu Mosad, ali i Palestince koji uporno traže priznanje palestinske države. U manastirima Tumane i Gornjak nalaze se mošti dva sveca srpskog porekla, inače sinaita. Sveti Zosim i Sveti Grigorije u 14. veku dolaze u Srbiju. Tragajući za nestalim stranicama, Novak dolazi u ova dva manastira i ubrzo saznaje da odgovor na pitanje koje ga muči može naći u u isposnici srušenog manastira Blagoveštenje u Gornjačkoj klisuri.

Spomenuto je da među Beduinima ima potomaka Srba koji slave Đurđevdan, ali i islamske i hebrejske praznike. Kako se ova multikulturalna tradicija održala do danas?

Prema dostupnim istorijskim podacima, car Justinijan je u 6. veku na Sinaj doveo desetak srpskih porodica. U tim podacima ne piše odakle su tačno dovedeni, ali se pominje područje reke Drine. Justinijan je cenio Srbe kao ratnike, pa se odlučio da ih dovede kao čuvare Manastira Sveta Katarina. Ovi podaci demantuju zvaničnu istoriju da su tek Srbi nekoliko vekova kasnije došli na Balkan. Ti potomci Srba danas se predstavljaju kao Beduini, ne govore srpski jezik, ali su zadržali zavičajne običaje, između ostalog i porodičnu slavu. U nacionalnom parku Svete Katarine nalazi se planina Serbal, planina Srba.

Kako su monasi sinaiti, posebno Srbi među njima, uticali na istorijske događaje na Sinajskom poluostrvu? Možete li nam reći više o njihovoj ulozi i značaju?

Činjenica da su Srbi bili čuvari manastira dovoljno govori o njihovom uticaju na istorijske događaje na tom svetom mestu. Srbi sinaiti su bili i igumani Manastira Svete Katarine, što dovoljno govori o tome koliko su bili cenjeni i kakav je bio njihov uticaj. U tom manastiru je i Sveti Sava bio na 40-dnevnom postu. Sinaiti su bili i na dvoru cara Lazara, a legenda govori da je Miloš Obilić greškom ubio Svetog Zosima. Bio je u lovu i strelom je gađao žbun u kome se „nešto pokretalo“. Nažalost, to nije bila srna već monah koji je živeo kao isposnik u šumi.

Kuda će sledeća priča odvesti Novaka Ivanovića?

„Sinajski testament“ je deseti roman u kome Novak Ivanović, kopajući po istoriji, pokušava da reši tajne iz današnjeg vremena. Imam nekoliko ideja. Proučavam pseudohrišćanske sekte i njihov uticaj na razvoj društva danas. O tome se uporno ćuti, a taj udarac, posebno na pravoslavlje, nažalost dolazi iznutra, iz pravoslavlja, i može biti poguban za religiju kojoj pripada najveći broj mojih sunarodnika. Pipci tih sekti su danas vidljivi i u Srbiji.

Autor: Siniša Bošković

Izvor: časopis Bukmarker, br. 43