„Ubiti Aleksa Krosa“ prikazuje Patersona u najboljem izdanju
Ljudi su imali običaj da kažu da 50 miliona obožavalaca Elvisa Prislija ne može da pogreši, a čini se da 50 miliona obožavalaca romana Džejmsa Patersona to i potvrđuje. Prodao je preko 230 miliona knjiga i njegovi obožavaoci ne greše. Najnoviji triler „Ubiti Aleka Krosa“ predstavlja savršen primer. U pitanju je Paterson u najboljem izdanju.
Zastrašujuća premisa osamnaestog romana o Aleksu Krosu je da je neko oteo decu predsednika SAD. A otmičari ne traže otkup.
Okej, navučen sam. A vi? Zar ne želite da znate šta se dešava iza scene u Beloj kući, policiji, FBI-u i CIA-i? „Ubiti Aleka Krosa“ nas korak po korak vodi kroz ovo iskušenje, toliko realno da deluje kao insajderski pogled na porodičnu tragediju na nacionalnom nivou.
To bi bilo dovoljno, ali nije sve.
Nakon otmice, Paterson nas upoznaje sa saudijskim parom u srećnom braku, debeljuškastim mužem Tarikom Al Dosarijem i njegovom ženom doktorkom, Halom. Sviđaju nam se sve dok ne saznamo da su teroristi, pripadnici radikalne ćelije poznatije kao Porodica. Tek što su stigli u glavni grad sa smrtonosnijim planovima od događaja 11. septembra.
Tu Paterson preuzima reč, verodostojno predstavljajući kako teroristi kontaktiraju svoje saradnike, finansiraju misiju i biraju oružje, što vreme tera čitaoce da pogađaju da li su oni takođe i otmičari. Kratka poglavlja kreću se između dobrih i loših momaka i ispaljuju reči brzo poput mitraljeza.
Naš glavni čovek je Aleks Kros, Patersonov čuveni detektiv Metro policije koji je čovek živi s obe noge na zemlji, muž i otac, a njegova humanost se pokazuje na svakom ćošku. Kros je počastvovan posetom Beloj kući, i sa prvom damom Redžinom Kojl se razume na ličnom nivou: „Što sam bolje upoznavao gospođu Kojl, sve sam se više povezivao s njom, kao roditelj s roditeljem.“ Kros priznaje da mu teško pada pritisak zbog ovako strašnog slučaja: „Teško je ne osećati se preopterećeno.“
Kros stari. Kada pobegne osumnjičeni za kidnapovanje, on kaže: „Ništa me ne nervira toliko kao neželjena jurnjava za nekim.“ Ali pokazuje šarmantnu udobnost srednjih godina, dok razmišlja tokom razgovora sa prvom damom, „Verovatno sam joj rekao više nego što je trebalo.“ Patersonova prizemna karakterizacija Krosa služi kao sidro visokonapetom zapletu. Jer, pre svega, Kros je porodični čovek. Voli svoju ženu, Bri, takođe detektivku, i ćerku, iako brine što ona previše čita stripove. Sin mu je u internatu i zato mu nedostaje. Fascinantno, Kros je oduvek živeo sa devedeset i nešto godina starom bakom, živahnom Nanom, koja sada želi da uveća njihovu porodicu tako što će usvojiti devojčicu beskućnicu.
Poglavlja o Krosovoj porodici mešaju se sa onim o terorističkoj organizaciji Porodica, čiji se operativci obraćaju jedni drugima sa Deda, Sestra i Brat. Dodajte tome porodicu predsednika Kojla i do kraja knjige, do poslednjeg poglavlja pod nazivom „Porodične veze“, i cela slika će se upotpuniti.
Čak i u kontekstu trilera, Paterson predstavlja različite porodice – Krosovu, terorističku i predsednika Kojla – svaku sa svojim mračnim paralelnim definicijama pravde, lojalnosti i ljubavi. Ispod brze i burne akcije, Paterson istražuje šta znači biti otac, čovek i konačno ljudsko biće u sve kompleksnijem i opasnijem svetu.
I zato je on Elvis.
Izvor: washingtonpost.com
Prevod: Miloš Vulikić
