U spomen običnog čoveka
Zbirka pripovedaka „Moritati i legende“ velikog češkog pisca Bohumila Hrabala, prvi put na srpskom objavljena je nedavno u izdanju Lagune.
Odgovor na pitanje šta su to moritati, a šta legende daje sam pisac na kraju knjige. Značenje legende je većini poznato; moritat predstavlja priču u isto vreme smešnu i jezivu, zabavnu i preteću. To pokazuje već prva priča u knjizi koja je sastavljena od kolaža stvarnih ili tobožnjih pisama čitalaca, upućenih piscu.
Jedni pisca hvale i uzdižu, a drugi proklinju i sahranjuju. Dvanaest priča koje čine ovu zbirku predstavljaju prvu laboratoriju ideja velikog češkog pisca. Delići anegdota ispričanih u galami pivnica u kojima je provodio duge noći ili urnebesna pisma koja su mu uputili čitaoci da bi ekstatično veličali ili najvulgarnije ocrnili njegove knjige – sve to predstavlja materijal koji Hrabal pretvara u oruđe savremene češke proze u nastojanju da ispriča priče u spomen običnog čoveka, radnika, pisca.
U vatrometu senzacionalističkih priča Bohumil Hrabal otkriva neslućeni, bajkoliki žanr savremene usmene književnosti.
U zbirci se nalazi i čuvena „Legenda o Kainu“, iz koje će nekoliko godina kasnije nastati novela „Strogo kontrolisani vozovi“ i istoimeni film Jiržija Mencla, nagrađen Oskarom za najbolji film na stranom jeziku. Hrabal je po mišljenju mnogih jedan od najboljih pisaca 20. veka.
Premda je po svojoj popularnosti zapostavljen u odnosu na savremenika i sunarodnika Kunderu, opus Bohumila Hrabala i te kako je važan deo češke, ali i evropske proze. Gotovo sva njegova dela prevedena su na tridesetak jezika, a neka su i ekranizovana. Najpoznatija su „Strogo kontrolisani vozovi“ i „Služio sam engleskog kralja“. Knjiga sadrži pogovor „Jezive i smešne fantastične priče Bohumila Hrabala“ koji je napisao prevodilac Aleksandar Ilić.
Autor: K. L. D.
Izvor: Danas.rs
Odgovor na pitanje šta su to moritati, a šta legende daje sam pisac na kraju knjige. Značenje legende je većini poznato; moritat predstavlja priču u isto vreme smešnu i jezivu, zabavnu i preteću. To pokazuje već prva priča u knjizi koja je sastavljena od kolaža stvarnih ili tobožnjih pisama čitalaca, upućenih piscu.
Jedni pisca hvale i uzdižu, a drugi proklinju i sahranjuju. Dvanaest priča koje čine ovu zbirku predstavljaju prvu laboratoriju ideja velikog češkog pisca. Delići anegdota ispričanih u galami pivnica u kojima je provodio duge noći ili urnebesna pisma koja su mu uputili čitaoci da bi ekstatično veličali ili najvulgarnije ocrnili njegove knjige – sve to predstavlja materijal koji Hrabal pretvara u oruđe savremene češke proze u nastojanju da ispriča priče u spomen običnog čoveka, radnika, pisca.
U vatrometu senzacionalističkih priča Bohumil Hrabal otkriva neslućeni, bajkoliki žanr savremene usmene književnosti.
U zbirci se nalazi i čuvena „Legenda o Kainu“, iz koje će nekoliko godina kasnije nastati novela „Strogo kontrolisani vozovi“ i istoimeni film Jiržija Mencla, nagrađen Oskarom za najbolji film na stranom jeziku. Hrabal je po mišljenju mnogih jedan od najboljih pisaca 20. veka.
Premda je po svojoj popularnosti zapostavljen u odnosu na savremenika i sunarodnika Kunderu, opus Bohumila Hrabala i te kako je važan deo češke, ali i evropske proze. Gotovo sva njegova dela prevedena su na tridesetak jezika, a neka su i ekranizovana. Najpoznatija su „Strogo kontrolisani vozovi“ i „Služio sam engleskog kralja“. Knjiga sadrži pogovor „Jezive i smešne fantastične priče Bohumila Hrabala“ koji je napisao prevodilac Aleksandar Ilić.
Autor: K. L. D.
Izvor: Danas.rs
