U slavu neponovljivog komediografa: Izložba „Branislav Nušić: slučaj jedne sobe“
Izložba „Branislav Nušić: slučaj jedne sobe“ Legata u Muzeju grada Beograda biće otvorena u ponedeljak 21. oktobra, u Foajeu III galerije Narodnog pozorišta u Beogradu.
Ovo je, kako se ističe u saopštenju, kruna obeležavanja 160 godina od rođenja Branislava Nušića i vek od objavljivanja njegove „Autobiografije“ Muzeja grada Beograda i Narodno pozorište u Beogradu.
Legat Branislava Nušića čuva se u Muzeju grada Beograda, kao poklon njegove ćerke Gite Predić-Nušić od 1958. godine. Sadrži 490 predmeta koji su bili zatečeni u Nušićevoj radnoj sobi prilikom ove primopredaje. Reč je o predmetima primenjene i likovne umetnosti, fotografijama, rukopisima, dokumentima, prepiskama, ordenju i ličnim uspomenama pisca.
Ovaj legat pruža jedinstven uvid u intimni prostor u kome je Nušić boravio i stvarao, a na osnovu sačuvanih fotografija radne sobe moguće je rekonstruisati njen izgled.
Branislav Nušić (1864–1938) jedan je od najplodnijih srpskih književnika koji je delovao krajem 19. i početkom 20. veka. Ostvario se u gotovo svim književnim rodovima, a obeležio je srpsko dramsko stvaralaštvo toga perioda izgradivši važan i često prikazivan teatarski program, aktuelan do danas. Bio je dramaturg i zastupnik upravnika, a onda direktor Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, upravnik i osnivač Narodnog pozorišta u Skoplju, upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu. Bavio se novinarstvom, uređivao je Pozorišni list, pisao je za rubriku „Iz beogradskog života“ u Politici i bio saradnik u mnogim drugim novinama. Na njegovu inicijativu u Beogradu je osnovano Udruženje prijatelja lepe umetnosti „Cvijeta Zuzorić“, a bio je i osnivač Udruženja jugoslovenskih dramskih autora. Radio je u Ministarstvu spoljnih poslova, u srpskom Кonzulatu u Skoplju i Bitolju, bio je vicekonzul u Prištini i srpski konzul u Solunu i Serezu. Godine 1933. izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije.
Napisao je više istorijskih drama, ali je najpoznatiji po mnogobrojnim komedijama. „Gospođa ministarka“ (1929) je jedno od najkarakterističnijih dela za njegovo komediografsko stvaralaštvo. Ovo delo je bilo i ostalo simbol njegovog humora i veštine građenja likova koji definišu jedan mentalitet i tu je ostavio pečat svoje društvene kritike. Nakon ove, usledio je niz komedija koje i danas predstavljaju znamenje pozorišnih scena – „Mister Dolar“ (1932), „Beograd nekad i sad“ (1933), „Ožalošćena porodica“ (1934), „Ujež“ (1936), „Dr“ (1936). Nušićevo poslednje dovršeno scensko delo, komedija „Pokojnik“ (1937), dobilo je nepodeljena priznanja i pozitivne ocene kritike. Godinu dana posle Nušićeve smrti Narodno pozorište u Beogradu je u znak sećanja na pisca prikazalo jedan čin njegove nedovršene komedije „Vlast“.
Izložba je otvorena svakog dana od 11 do 17 sati i prilagođena je osobama sa oštećenjem sluha i osobama sa oštećenjem vida.
Izvor: nova.rs
Legat Branislava Nušića čuva se u Muzeju grada Beograda, kao poklon njegove ćerke Gite Predić-Nušić od 1958. godine. Sadrži 490 predmeta koji su bili zatečeni u Nušićevoj radnoj sobi prilikom ove primopredaje. Reč je o predmetima primenjene i likovne umetnosti, fotografijama, rukopisima, dokumentima, prepiskama, ordenju i ličnim uspomenama pisca.
Ovaj legat pruža jedinstven uvid u intimni prostor u kome je Nušić boravio i stvarao, a na osnovu sačuvanih fotografija radne sobe moguće je rekonstruisati njen izgled.
Branislav Nušić (1864–1938) jedan je od najplodnijih srpskih književnika koji je delovao krajem 19. i početkom 20. veka. Ostvario se u gotovo svim književnim rodovima, a obeležio je srpsko dramsko stvaralaštvo toga perioda izgradivši važan i često prikazivan teatarski program, aktuelan do danas. Bio je dramaturg i zastupnik upravnika, a onda direktor Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, upravnik i osnivač Narodnog pozorišta u Skoplju, upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu. Bavio se novinarstvom, uređivao je Pozorišni list, pisao je za rubriku „Iz beogradskog života“ u Politici i bio saradnik u mnogim drugim novinama. Na njegovu inicijativu u Beogradu je osnovano Udruženje prijatelja lepe umetnosti „Cvijeta Zuzorić“, a bio je i osnivač Udruženja jugoslovenskih dramskih autora. Radio je u Ministarstvu spoljnih poslova, u srpskom Кonzulatu u Skoplju i Bitolju, bio je vicekonzul u Prištini i srpski konzul u Solunu i Serezu. Godine 1933. izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije.
Napisao je više istorijskih drama, ali je najpoznatiji po mnogobrojnim komedijama. „Gospođa ministarka“ (1929) je jedno od najkarakterističnijih dela za njegovo komediografsko stvaralaštvo. Ovo delo je bilo i ostalo simbol njegovog humora i veštine građenja likova koji definišu jedan mentalitet i tu je ostavio pečat svoje društvene kritike. Nakon ove, usledio je niz komedija koje i danas predstavljaju znamenje pozorišnih scena – „Mister Dolar“ (1932), „Beograd nekad i sad“ (1933), „Ožalošćena porodica“ (1934), „Ujež“ (1936), „Dr“ (1936). Nušićevo poslednje dovršeno scensko delo, komedija „Pokojnik“ (1937), dobilo je nepodeljena priznanja i pozitivne ocene kritike. Godinu dana posle Nušićeve smrti Narodno pozorište u Beogradu je u znak sećanja na pisca prikazalo jedan čin njegove nedovršene komedije „Vlast“.
Izložba je otvorena svakog dana od 11 do 17 sati i prilagođena je osobama sa oštećenjem sluha i osobama sa oštećenjem vida.
Izvor: nova.rs
Autor: Branislav Nušić
