U Muzeju priča u Oksfordu možete popiti čaj sa Ludim šeširdžijom i kroz ormar ući u zemlju iz bajke
Alisina Zemlja čuda, Narnija i Srednja zemlja su svetovi koji su potekli sa ulica Oksforda, gde su autori Luis Kerol, K.S. Luis i Dž. R. R. Tolkin provodili vreme pišući. A opet, značaj Oksforda u dečjoj književnosti je često zanemarivan, sve do 2014. godine, kada je Muzej priča otvorio svoja vrata.
Skoro svaka soba u fantastičnom muzeju ima nešto što posetioci mogu dodirnuti, poslušati, pomirisati ili čak obući. Postavke zidova u sobi sa tronom su stotine kostima, za princeze, vitezove i zmajeve, za poziranje. Ovde deca mogu da naprave svoje naslove priča, tako što će mešati razne reči na tabli.
Muzej se zasniva na istraživanju, tako da nema unapred određene rute kroz sobe. Hodnici poput Merlinove pećine vode u ćorsokake, a iznenađenja se kriju u svakom uglu. U sobi gde je čajanka Ludog šeširdžije, takođe postoji i mali ormar. Kada ga jednom otvore, deca prolaze kroz zid krznenih kaputa u snežni pejzaž Narnije, sa Džadisovim napušenim sankama i poznatom uličnom svetiljkom. Prolazeći kroz smrznute predele, deca nailaze na udobnu krčmu gospodina i gospođe Biver, snadbevenom vatrom i udobnim foteljama.
U drugoj sobi, ogroman krevet sa zakrpom iz dečje knjige „The Baby Who Wouldn’t Go To Bed“ dominira prostorijom. Ovde deca mogu uspavati sopstvene lutke, da se ušuškaju ispod pokrivača dok im volonter iz muzeja priča priče. Iz kontrolne sobe misije „Craft Ever After“, svemiriski brod sakuplja priče iz galaksije, deca mogu da kažu svoje utiske posadi, snimaju ili kucaju svoje priče ili mogu da snimaju svoje omiljene scene iz knjiga ili filmova. Osoblje muzeja se nada da će uskoro dobiti konjski rep Filipa Pulmana. Poznato je da Pulman odlaže šišanje dok njegov trenutni rukopis ne bude gotov, pokazujući time koliko vremena treba da se napiše knjiga.
Za više informacija, posetite sajt Muzeja.
Izvor: atlasobscura.com
Skoro svaka soba u fantastičnom muzeju ima nešto što posetioci mogu dodirnuti, poslušati, pomirisati ili čak obući. Postavke zidova u sobi sa tronom su stotine kostima, za princeze, vitezove i zmajeve, za poziranje. Ovde deca mogu da naprave svoje naslove priča, tako što će mešati razne reči na tabli.
Muzej se zasniva na istraživanju, tako da nema unapred određene rute kroz sobe. Hodnici poput Merlinove pećine vode u ćorsokake, a iznenađenja se kriju u svakom uglu. U sobi gde je čajanka Ludog šeširdžije, takođe postoji i mali ormar. Kada ga jednom otvore, deca prolaze kroz zid krznenih kaputa u snežni pejzaž Narnije, sa Džadisovim napušenim sankama i poznatom uličnom svetiljkom. Prolazeći kroz smrznute predele, deca nailaze na udobnu krčmu gospodina i gospođe Biver, snadbevenom vatrom i udobnim foteljama.
U drugoj sobi, ogroman krevet sa zakrpom iz dečje knjige „The Baby Who Wouldn’t Go To Bed“ dominira prostorijom. Ovde deca mogu uspavati sopstvene lutke, da se ušuškaju ispod pokrivača dok im volonter iz muzeja priča priče. Iz kontrolne sobe misije „Craft Ever After“, svemiriski brod sakuplja priče iz galaksije, deca mogu da kažu svoje utiske posadi, snimaju ili kucaju svoje priče ili mogu da snimaju svoje omiljene scene iz knjiga ili filmova. Osoblje muzeja se nada da će uskoro dobiti konjski rep Filipa Pulmana. Poznato je da Pulman odlaže šišanje dok njegov trenutni rukopis ne bude gotov, pokazujući time koliko vremena treba da se napiše knjiga.
Za više informacija, posetite sajt Muzeja.
Izvor: atlasobscura.com
