U kovnom stanju – prikaz knjige „Štancovanje para“ Terija Pračeta
Ako nikada niste čitali o Disksvetu, onda verovatno niste svesni da je ono što je počelo kao veoma zabavna fantastika ubrzo postalo jedan od najboljih satiričnih serijala. Romani Terija Pračeta bavili su se – između ostalog – temama rasizma, seksizma, novinarstva, smrti, rata, vojske, inkvizicije, dvosmislene prirode dobra i zla, a sve to u knjigama koje su mudre, veoma smešne i ljudske. Kada smo kod toga, ako nikada niste čitali o Disksvetu, šta nije u redu sa vama?
„Štancovanje para“ je druga knjiga serijala u kojoj se pojavljuje prevarant Vlaža fon Lipvig. Predstavljen nam je u romanu pod naslovom „Poštašavili“ gde ga je jedva spasio od vešanja lord Vetinari, nemilosrdni despot Ank-Morporka. („Moram li da nosim značku na kojoj piše ’tiranin’?“), i zadužio ga da vrati u život njegovu poštu koja je na samrti. Ali iza očarajavuće lucidnosti i izuzetno grozne igre rečima, leži divljački napad na pohlepu privatizacije. Skaredni investitori u ankmorporkškom sistemu komunikacije bili su očigledan napad na denacionalizovanu železnicu, hvatali su krivine i ugrožavali brojne živote dok su istovremeno nudili besmislenu plitkoumnost o „unapređenim direktivama“ i izvinjenja povodom neprijatnosti zbog nečije smrti.
U „Štancovanju para“, Vlaža prelazi u Kraljevsku kovnicu. Banke Ank-Morporka propadaju i ko je će ih bolje vratiti u život nego priznati lopov i slatkorečivi zabavljač? „Grad krvari, gospodine Lipvig“, kaže Vetinari, „a vi ste ugrušak.“ Satirični udarci su zamenjeni promišljenijim, filozofskim pristupom. Šta je novac? Je li on išta više od dogovora koji oko njega sklapamo? Nije li zato on samo vrsta zabave?
Stvari, naravno, ne idu glatko. Upravnik banke je neodoljivo mali pas po imenu Gospodin Faspot, kome je pokojna upravnica u testamentu ostavila 51% udela. Šef računovodstva, gospodin Bent, mrzi Vlažu jer je počinitelj jednog od najgorih greha: gluposti. Zapravo, postoji sumnja da je gospodin Bent vampir. Ali nije, on je nešto još gore. A u podrumu, radnici kovnice su uspeli da naprave Klokotalo, analogni motor koji predstavlja ekonomski život grada putem staklenih cevi ispunjenih vodom. Ali analogije imaju moć u Disksvetu i Klokotalo bi sada mogalo da kontroliše grad umesto da je obrnuto.
I šta to Vlažina devojka Adora Bel Dragomilje radi kopajući goleme izvan grada? Hoće li živi golemi napravljeni od čistog zlata poremetiti vrednost ovog dragocenog metala? I ko je misteriozni Kribins koji ucenjuje Vlažu zbog mutne prošlosti? I taman kada pomislite da ste sve shvatili, Pračet odlazi u potpuno neočekivanom pravcu postavljajući nova pitanja o moći i carstvu stvarajući usput plodno tle za još novih priča.
Jer iako je „Štancovanje para“ 36. roman o Disksvetu, Pračet se nije tu zaustavio. Kao što lord Vetinari započinje svoj poduhvat modernizacije Ank-Morporka podzemnom železnicom, tako je i Teri Pračet osvežio svoj serijal. Vlažinim drugim pojavljivanjem i nagoveštajima na kraju koji nam govore kakvo bi moglo biti treće, autor je stvorio svežeg novog lika za ismevanje gradskih institucija.
Ono što ovu i druge knjige iz serijala o Disksvetu čini posebnim jete njihova ljudskost. Negde na polovini „Štancovanja para“ neko brblja pseudoreligijsku besmislicu o tome da „poslednje treba da bude prvo“. A šta je sa onima „koji nisu prvi, ali nisu baš ni poslednji?“ upitala je pristojna žena. „Znate već... sa onima koji održavaju korak i daju sve od sebe?“ To su ljudi do kojih je Pračetu stalo, onih koji trčkaraju okolo, onih koje iskorišćavaju banke, velike korporacije i loše vlasti. Ne ustručava se da ih ismeva, ali ih takođe voli i to veliko srce čini ove romane toliko mudrim, moralnim i dobrim.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
