U godini prinudne izolacije, Barselona ponovo otkriva čari druženja sa knjigama
Pandemija koronavirusa primorala je ove godine veliki broj ljudi da svu svoju pažnju i poverenje usmere ka savremenim dostignućima tehnologije kako bi sačuvali radna mesta i ono malo preostalog zdravog razuma. Pa ipak, u glavnom gradu Španije se ovih meseci primećuje još jedan, pomalo iznenađujući trend: produženi boravak stanovništva u karantinu doveo je do obnove interesovanja za jedan od najjednostavnijih i najdugovečnijih izuma čovečanstva – knjigu.
Iz Barselone poslednjih meseci stižu obećavajući izveštaji o bumu u prodaji i otvaranju sve većeg broja novih knjižara. U inat okolnostima.
Poslednje u nizu novih prodajnih mesta je Llibreria Byron, koju je u četvrti Sant Antoni početkom novembra otvorila mala akademska izdavačka kuća Hajgens.
„Planiramo ovo već tri godine. Otvaranje je bilo zakazano za april, ali smo, iz dobro poznatih razloga, morali da ga otkažemo“, komentariše predstavnica Hajgensa Marijana Sarijas. „Posle devet meseci neizvesnosti, a imajući u vidu sve što smo, kao mala kompanija, uložili u ovaj projekat, bili smo veoma zabrinuti“, kaže ona i dodaje da su knjižaru nazvali po poznatom pesniku „zbog njegovih romantičarskih ubeđenja i buntovničkog duha“.
Poslednje u nizu novih prodajnih mesta je Llibreria Byron, koju je u četvrti Sant Antoni početkom novembra otvorila mala akademska izdavačka kuća Hajgens.
„Planiramo ovo već tri godine. Otvaranje je bilo zakazano za april, ali smo, iz dobro poznatih razloga, morali da ga otkažemo“, komentariše predstavnica Hajgensa Marijana Sarijas. „Posle devet meseci neizvesnosti, a imajući u vidu sve što smo, kao mala kompanija, uložili u ovaj projekat, bili smo veoma zabrinuti“, kaže ona i dodaje da su knjižaru nazvali po poznatom pesniku „zbog njegovih romantičarskih ubeđenja i buntovničkog duha“.
„Kada smo u novembru konačno otvorili vrata knjižare, interesovanje je bilo veliko. Prostor je bio premali da primi sve koji su čekali u redu. Bio je to veoma dirljiv trenutak. Svakodnevno imamo veliki broj posetilaca i nisam sigurna da li na taj način pokazuju solidarnost ili je ovom delu grada jednostavno nedostajala knjižara.“
„Možda su ljudi odgledali sve što ih je zanimalo na Netfliksu“, dodaje uz osmeh. Ili su se možda u izolaciji prisetili da knjiga može biti odličan kompanjon.
Pa ipak, donedavno je izgledalo da je knjižarski biznis u Barseloni osuđen na propast. Na mestu knjižare Katalonija, jednog od najstarijih stecišta ljubitelja knjige, 2013. godine nikao je Mekdonaldsov restoran.
Iste godine zatvorena je i čuvena knjižara Kanuda, koje se stanovnici ovog grada ponosno sećaju kao inspiracije za „groblje zaboravljenih knjiga“ iz bestselera „Senka vetra“ Karlosa Ruisa Safona. Danas se na njenom mestu nalazi prodavnica modnog lanca Mango.
Možda ne bi trebalo da nas čudi što se ove godine čitanje na velika vrata vraća upravo u gradu koji predstavlja prestonicu španskog izdavaštva i u kome se ljubav Katalonaca prema knjizi svake godine proslavlja baš 23. aprila, na rođendan zaštitnika grada Sant Žordija (Sv. Đorđa). Građani Barselone na taj dan poklanjaju jedni drugima knjige i ruže, a ulice su pune improvizovanih knjižarskih tezgi.
Svetkovine posvećene Sant Žordiju su ovog proleća otkazane zbog pandemije, a prema rečima Luisa Morala, menadžera najpoznatije gradske knjižare Laia, naredne godine će biti održane u znatno skromnijem izdanju.
Moral kaže da je poslednjih meseci porast interesovanja za knjige više nego primetan i ističe veoma interesantan podatak da su klasici u ovom trenutku daleko popularniji od novijih bestselera: „Mnogi naši sugrađani se posle dugo vremena vraćaju čitanju. Njih ne zanimaju najnovija izdanja, već se trude da nadoknade ono što su odavno planirali da pročitaju.“
„Veliki je broj onih koji svake godine kupuju knjige na dan Sant Žordija, ali ih ne čitaju. Sada verovatno uviđaju da im se pružila jedinstvena prilika da smanje gomilu nepročitanih knjiga“, konstatuje on i dodaje da deli mišljenje Marijane Sarijas da je izolacija mnoge podsetila na zadovoljstvo koje se može pronaći u druženju sa knjigom. „Ne mogu da govorim u svačije ime, ali mnogi moji poznanici su se zasitili gledanja serija.“
Kafei novih knjižara Ona i Finestres predstavljaju mirne oaze u kojima se posetioci mogu opustiti uz knjigu u samom centru zvanično najbučnijeg grada u Evropi. Obe su otvorene zahvaljujući zalaganju lokalnih filantropa. Moral, koji naglašava da im želi svetlu budućnost, ipak napominje da većina malih knjižara teško opstaje u nemilosrdnom takmičenju sa gigantima poput Amazona.
„Ono čime mi [nezavisni knjižari] možemo da se pohvalimo je kvalitet usluge. Umesto algoritma koji vam govori šta da kupite, u malim knjižarama vas čekaju ljubazni i stručni prodavci koji će vam pomoći da izaberete pravu knjigu i kući odete zadovoljni.“
Autor: Stiven Bergen
Izvor: theguardian.com
Prevod: Jelena Tanasković
„Možda su ljudi odgledali sve što ih je zanimalo na Netfliksu“, dodaje uz osmeh. Ili su se možda u izolaciji prisetili da knjiga može biti odličan kompanjon.
Pa ipak, donedavno je izgledalo da je knjižarski biznis u Barseloni osuđen na propast. Na mestu knjižare Katalonija, jednog od najstarijih stecišta ljubitelja knjige, 2013. godine nikao je Mekdonaldsov restoran.
Iste godine zatvorena je i čuvena knjižara Kanuda, koje se stanovnici ovog grada ponosno sećaju kao inspiracije za „groblje zaboravljenih knjiga“ iz bestselera „Senka vetra“ Karlosa Ruisa Safona. Danas se na njenom mestu nalazi prodavnica modnog lanca Mango.
Možda ne bi trebalo da nas čudi što se ove godine čitanje na velika vrata vraća upravo u gradu koji predstavlja prestonicu španskog izdavaštva i u kome se ljubav Katalonaca prema knjizi svake godine proslavlja baš 23. aprila, na rođendan zaštitnika grada Sant Žordija (Sv. Đorđa). Građani Barselone na taj dan poklanjaju jedni drugima knjige i ruže, a ulice su pune improvizovanih knjižarskih tezgi.
Svetkovine posvećene Sant Žordiju su ovog proleća otkazane zbog pandemije, a prema rečima Luisa Morala, menadžera najpoznatije gradske knjižare Laia, naredne godine će biti održane u znatno skromnijem izdanju.
Moral kaže da je poslednjih meseci porast interesovanja za knjige više nego primetan i ističe veoma interesantan podatak da su klasici u ovom trenutku daleko popularniji od novijih bestselera: „Mnogi naši sugrađani se posle dugo vremena vraćaju čitanju. Njih ne zanimaju najnovija izdanja, već se trude da nadoknade ono što su odavno planirali da pročitaju.“
„Veliki je broj onih koji svake godine kupuju knjige na dan Sant Žordija, ali ih ne čitaju. Sada verovatno uviđaju da im se pružila jedinstvena prilika da smanje gomilu nepročitanih knjiga“, konstatuje on i dodaje da deli mišljenje Marijane Sarijas da je izolacija mnoge podsetila na zadovoljstvo koje se može pronaći u druženju sa knjigom. „Ne mogu da govorim u svačije ime, ali mnogi moji poznanici su se zasitili gledanja serija.“
Kafei novih knjižara Ona i Finestres predstavljaju mirne oaze u kojima se posetioci mogu opustiti uz knjigu u samom centru zvanično najbučnijeg grada u Evropi. Obe su otvorene zahvaljujući zalaganju lokalnih filantropa. Moral, koji naglašava da im želi svetlu budućnost, ipak napominje da većina malih knjižara teško opstaje u nemilosrdnom takmičenju sa gigantima poput Amazona.
„Ono čime mi [nezavisni knjižari] možemo da se pohvalimo je kvalitet usluge. Umesto algoritma koji vam govori šta da kupite, u malim knjižarama vas čekaju ljubazni i stručni prodavci koji će vam pomoći da izaberete pravu knjigu i kući odete zadovoljni.“
Autor: Stiven Bergen
Izvor: theguardian.com
Prevod: Jelena Tanasković
