U fokusu: „Sibola u plamenu“, četvrti deo serijala „Prostranstva‟. Dobro došli u XXIV vek!

Peta knjiga iz serijala „Prostranstva‟ izlazi u decembru 2017. u izdanju Lagune. Ovaj serijal odudara od većine SF opera jer je svaka knjiga drugačija na svoj način. Ceo serijal je u osnovi SF, ali nije samo to. Za svakog ljubitelja SF-a, ovo je obavezno štivo. Za sve one koji iz nekog razloga nisu primetili prve četiri knjige iz serijala, pravi je trenutak da se upoznaju sa njima.

Do sada smo prikazali tri knjige, a sada i četvrti deo, dok ne dočekamo decembar.

„Sibola u plamenu“ vodi čitaoce u nova sazvežđa. Nakon događaja iz treće knjige, čovečanstvo hrli ka zvezdama, novim svetovima i novim nesuglasicama. Ako čovek nešto ume, to je da povuče liniju u pesku, metaforičnu i pravu, i da kaže to je moje! Grupa izbeglica iz Sunčevog sistema prva uspeva da dođe do nove planete, koju naziva Ilus i počinje da je kolonizuje u ime Pojasa. Međutim, na istu planetu stiže ekspedicija naučnika i naseljenika sa Zemlje. Neizbežni sukob je usledio, i Džejms Holden je poslat da izgladi situaciju.

Dva od tri nova lika, nisu baš novi. Bazija Merton je bio Praksov prijatelj na Ganimedu, i prvi put se pojavio u Kalibanovom ratu. Tražio je svog sina koji se družio sa Praksovom ćerkom. U romanu „Sibola u plamenu“, jedan je od prvih ljudi koji je stupio nogom na nepoznatu planetu u nepoznatom zvezdanom sistemu, i bio je rešen da otera svakoga ko bi mu osporio pravo na nov dom. Na njegovu žalost, on nije bio ubica, niti je bio razbojnik. Kako će onda da uradi ono što je potrebno, ono što su mu drugi rekli da je potrebno? Drugi lik koji se već pojavljivao je Dimitri Hevlok, njega smo upoznali u „Buđenju nemani“, bio je Milerov partner na stanici Ceres. U „Siboli u plamenu“, zamenik je obezbeđenja UN misije, i nakon godina službe u Pojasu, mrzi ASP. Za razliku od Bazije, Hevlok i sam zna šta je potrebno uraditi i kako treba postupati sa kriminalcima. Elvi Okoje se po prvi put pojavljuje. Ona je naučnica, egzozoolog, i ona samo želi da uživa u prirodi. Proučava cveće i bere životinje.

„Sibola u plamenu“ uprkos najbombastičnijem naslovu, spušta malo loptu kada je pripovedanje u pitanju. Radnja teče sporije nego u prethodne tri knjige, što nije loše, naprotiv, bilo je i potrebno. Sama tema četvrte knjige, kolonizacija, istraživanje novog sveta zahteva jedan korak unazad, proširuje vidik da bi u potpunosti mogao da se doživi i upije Ilus (ili Tera Nova, kako su ga zemljani nazvali). Nakon klaustrofobične atmosfere koja pretežno vlada u prve tri knjige, široko polje, nebo iznad glave i svež, nerecklirani vazduh su prijatna promena. Crve i nisu morali da ubace. Etičke dileme koje muče Hevloka i Baziju, akcentuju zakržljalu potrebu ljudske jedinke da pripada određenoj grupi sa kojom se identifikuje, kojoj pripada. Hevlok pripada Zemlji, Bazija Pojasu - kroz njih vidimo dve strane istog sukoba, viđenog kroz prizme naizgled nepomirljivih filozofija. Holden i Elvi Okoje su protivteža u tom sukobu, kroz njihove priče autori serijala pokušavaju da pošalju poruku da pred nepoznatim opasnostima hladnog i ravnodušnog univerzuma čovečanstvo mora da stoji ujedinjeno, jer pred novim otkrićima samo tako može da opstane. 

Iako je ima nešto manje, akcija u četvrtoj knjizi „Prostranstava“ možda je nagrandioznija i najlepša u čitavom serijalu (do sada).

Serijal „Prostranstva“ odudara od većine SF opera, jer je svaka knjiga drugačija na svoj način. Ceo serijal je u osnovi SF, ali nije samo SF. „Buđenje nemani“, SF noar; „Kalibanov rat“, politički SF triler; „Abadonova kapija“, avanturistički SF; „Sibola u plamenu“, SF vestern. Sa svakom knjigom, serijal „Prostranstva“ uspeva da proširi svoj univerzum, vrlo nenametljivo i naizgled vrlo lako, nepogrešivo prateći nit klupka koju su Holden i društvo cimnuli na brodu Skopuli. Gde će posadu Rosinantea ta nit dalje odvesti, ostaje da se vidi. Uskoro bi trebalo da nam stigne i peta knjiga serijala, „Nemesis games“, a do tada, svaki ljubitelj dobre književnosti bi trebalo da pročita prve četiri knjige.

Stranica ima mnogo, ali čitanje traje kratko.

Za svakog ljubitelja SF-a, ovo je obavezno štivo.

Za neupućene i lenčuge, postoji i serija, ali nju bi bilo najbolje izbeći dok se ne pročitaju knjige. Bez obzira što je trenutno najbolja SF serija koja se prikazuje, ne predstavlja ni delić onoga što nude knjige.

Autor: Aleksandar Mandić