U četvrtak u Foči promocija „Olujnog bedema“ – uzbudljivog romana o bici iz 1386. između Srba i Turaka
U sali Gradskog pozorišta u Foči, u četvrtak, 30. novembra, biće promovisan roman „Olujni bedem“ Dejana Stojiljkovića.
„Olujni bedem“ je nastavak priče o vitezovima Reda Zmaja, o usponu i padu srpske srednjevekovne države, o opsadi Niša i bici na Pločniku.
U jesen 1386, nakon pada Pirota, moćna turska vojska predvođena lično sultanom Muratom stiže u dolinu Nišave.
Knez Lazar, svestan opasnosti po svoju državu, nije siguran gde će Turci udariti: na Kruševac ili na Niš.
Zato u moćnu tvrđavu grada na Nišavi šalje svog kuma, krajiškog vojvodu Milana Toplicu, sa zadatkom da, u slučaju osmanlijske opsade, zapoveda odbranom grada.
Ta kneževa odluka nije po volji kefaliji Nenadi, gospodaru Niša, koji će se zato sukobiti sa topličkim vojvodom, a sve se dodatno zaplete kada Nenada otkrije da njegova rođaka Dostana gaji naklonost prema mladom vitezu, iako je obećana drugom proscu.
I dok se Niš sprema za veliku bitku, vitezovi Reda Zmaja, vojvoda Ivan Kosančić i Pavle Orlović, u potrazi su za Milošem Obilićem, koga nalaze na krajnje neočekivanom mestu.
Dodatni njihov zadatak biće da iz Niša pod opsadom iznesu mošti Svetog Prokopija. Istovremeno, u pustinjskom gradu na obodima carstva derviš Edhem i mladi princ Bajazit bore se sa silama i iskušenjima koji nisu od ovoga svijeta…
„Olujni bedem“ je uzbudljiva i živopisna slika bitke na Pločniku koja je prethodila padu Niša i ona je jedini otvoreni sudar turskih i srpskih snaga u kome su Srbi uspeli da pobede.
Stojiljković je svojim prvim romanom probudio radoznalost čitalaca za srednjevekovne istorijske romane čija se radnja odvija na našem tlu, a u „Olujnom bedemu“ piše o sudaru turskih osvajača i srpskih vitezova koji su preživeli prvi turski nalet.
Kako je autor objasnio, naslov novog romana odnosi se na tursku „oluju“ pred kojom se isprečio srpski junački „bedem“ od vitezova Reda Zmaja zaduženih od svog gospodara kneza Lazara Hrebeljanovića, najmoćnijeg vladara posle Nemanjića, da spreče osvajanje Niša, jednog od najvažnijih i najbogatijih utvrđenih gradova kneževine Srbije na kraju 14. vijeka.
Stojiljković (koji je rođen i živi u Nišu) kaže da je nastojao da „Olujni bedem“ bude u svakom pogledu bolje delo od „Dugih noći i crnih zastava“, knjige koja je postala srpski bestseler sa 30.000 prodatih primeraka.
Za „Olujni bedem“ autor je inspiraciju nalazio u delima istoričara Marka Šuice, koji je vrstan poznavalac tog nemirnog vremena od propasti nemanjićkog carstva do turskog osvajanja Smedereva 1459, kada je Srbija nestala sa evropskih mapa i postala dio Osmanskog carstva.
Promocija, na kojoj će govoriti profesor srpske književnosti Goran Maksimović i autor Dejan Stojiljković, počeće u 19,00 časova.
Izvor: Radio Foča
„Olujni bedem“ je nastavak priče o vitezovima Reda Zmaja, o usponu i padu srpske srednjevekovne države, o opsadi Niša i bici na Pločniku.
U jesen 1386, nakon pada Pirota, moćna turska vojska predvođena lično sultanom Muratom stiže u dolinu Nišave.
Knez Lazar, svestan opasnosti po svoju državu, nije siguran gde će Turci udariti: na Kruševac ili na Niš.
Zato u moćnu tvrđavu grada na Nišavi šalje svog kuma, krajiškog vojvodu Milana Toplicu, sa zadatkom da, u slučaju osmanlijske opsade, zapoveda odbranom grada.
Ta kneževa odluka nije po volji kefaliji Nenadi, gospodaru Niša, koji će se zato sukobiti sa topličkim vojvodom, a sve se dodatno zaplete kada Nenada otkrije da njegova rođaka Dostana gaji naklonost prema mladom vitezu, iako je obećana drugom proscu.
I dok se Niš sprema za veliku bitku, vitezovi Reda Zmaja, vojvoda Ivan Kosančić i Pavle Orlović, u potrazi su za Milošem Obilićem, koga nalaze na krajnje neočekivanom mestu.
Dodatni njihov zadatak biće da iz Niša pod opsadom iznesu mošti Svetog Prokopija. Istovremeno, u pustinjskom gradu na obodima carstva derviš Edhem i mladi princ Bajazit bore se sa silama i iskušenjima koji nisu od ovoga svijeta…
„Olujni bedem“ je uzbudljiva i živopisna slika bitke na Pločniku koja je prethodila padu Niša i ona je jedini otvoreni sudar turskih i srpskih snaga u kome su Srbi uspeli da pobede.
Stojiljković je svojim prvim romanom probudio radoznalost čitalaca za srednjevekovne istorijske romane čija se radnja odvija na našem tlu, a u „Olujnom bedemu“ piše o sudaru turskih osvajača i srpskih vitezova koji su preživeli prvi turski nalet.
Kako je autor objasnio, naslov novog romana odnosi se na tursku „oluju“ pred kojom se isprečio srpski junački „bedem“ od vitezova Reda Zmaja zaduženih od svog gospodara kneza Lazara Hrebeljanovića, najmoćnijeg vladara posle Nemanjića, da spreče osvajanje Niša, jednog od najvažnijih i najbogatijih utvrđenih gradova kneževine Srbije na kraju 14. vijeka.
Stojiljković (koji je rođen i živi u Nišu) kaže da je nastojao da „Olujni bedem“ bude u svakom pogledu bolje delo od „Dugih noći i crnih zastava“, knjige koja je postala srpski bestseler sa 30.000 prodatih primeraka.
Za „Olujni bedem“ autor je inspiraciju nalazio u delima istoričara Marka Šuice, koji je vrstan poznavalac tog nemirnog vremena od propasti nemanjićkog carstva do turskog osvajanja Smedereva 1459, kada je Srbija nestala sa evropskih mapa i postala dio Osmanskog carstva.
Promocija, na kojoj će govoriti profesor srpske književnosti Goran Maksimović i autor Dejan Stojiljković, počeće u 19,00 časova.
Izvor: Radio Foča
