U četvrtak, 19. novembra, u Andrićgradu, u knjižari „Ili-ili“, u Ulici Mlade Bosne, promovisano je „Jedro nade“, roman Nikole Malovića, ovogodišnjeg dobitnika tri prestižne književne nagrade: „Borisav Stanković“, „Pečat vremena“ i „Branko Ćopić“.
Pred višegradskom publikom Lagunin pisac predstavio se, nakon kratke najave organizatora, sam – pričajući i animirajući publiku čitav sat.
Plakat za „Jedro nade“ u izlogu knjižare „Ili-ili“, Andrićgrad, ul. Mlade Bosne
U prepunoj knjižari koja je dobila naziv po omiljenoj knjizi Ive Andrića (napisao je Seren Kjerkegor, danski filozof), Malović je odgovarao na pitanja ljubitelja prave iliti lepe književnosti, u vezi sa tim da li se srpska književnost osolila, ili pak zagadila romanizmima, po kojima je izraz našeg najnagrađivanijeg obalnog pisca poznat.
U sred Andrićgrada, Malović je kazao „kako nikome ni u mislima ne pada na pamet da slično pitanje postavi Andriću koji je mnoge turcizme inkorporirao u srpski, iz čega proizilazi da su romanizmi kojima pisac iz Boke Kotorske znalački barata, leksičko blago koje bi, da nije njega, u naramcima prigrlili Hrvati i proglasili ih svojom isključivom nematerijalnom baštinom, a možda i zaštititi kod Uneska.“
Radnja romana „Jedro nade“ prati Nikolu Smekiju, ambicioznog modnog industrijalca iz Barija, koji se na poziv gradonačelnice vraća u Perast, grad svojih predaka, da bi ponovo pokrenuo i oživeo tradicionalnu proizvodnju mornarskih majica. U svetu koji potpuno zavisi od tehnologije, evoluirani Google preuzeo je ulogu boga, pa nadgleda sve i svakoga. Šjor Smekija uspeva da brodi digitalnim lavirintom, otkriva kako je plavo-beli dezen nastao na Mediteranu i kojim to čudom uporno opstaje kroz vekove. U najlepšem zalivu na svetu, junak se zaljubljuje u neobičnu meštanku koja će mu otkriti, ne samo tajne baroka, već i da je ljubav jedino što internet još uvek ne može da zabeleži i arhivira...
„Jedro nade“ je roman o istorijskom razvitku mornarske majice koja je na Mediteranu mnogo više od elementarnog komada garderobe. Plavo-bele pruge su jedinica stila sveprisutnog pomorskog kulta, modni mit, ali i oličenje seksualnosti. Na primorju je svako ko nosi prugastoplavu majicu hodajuca avantura.
Kapetanski Perast politički je odvojen od susednog Kotora. Ima predsednika koji tvrdi da 1492. g. ni na jednom od tri broda s Kolumbom nije plovio katolički sveštenik, ali jeste tumač za hebrejski.
Malović je kao niko pre njega, u roman utkao logiku primorskog načina života, i ispleo ljubavnu priču u srcu urbane barokne bajke. Pred nama je izuzetna povest o čuvenom dezenu koji je postao globalni brend, u čiju istoriju su umešani Jevreji, katolički kraljevi i otkriće Amerike.
