Tuševljaković dobitnik nagrade „Beskrajni plavi krug“ Matice srpske za roman „Karota“
Nagrada „Beskrajni plavi krug“ za najbolji roman u 2025. godini jednoglasno je dodeljena Darku Tuševljakoviću za roman „Karota“.
O ovoj nagradi, koju dodeljuju Matica srpska, Banatski kulturni centar i organizacija „Sumatra“, odlučivao je žiri u sastavu: prof. dr Mladen Šukalo (predsednik), prof. dr Nebojša Lazić, doc dr Jelena Marićević Balać, prof. dr Mina Đurić i doc. dr Goran Radonjić.
Kako stoji u saopštenju, žiri se opredelio da nagradu dodeli upravo Tuševljakoviću, budući da, pored nesumnjivih književnih kvaliteta, njegov roman uspostavlja profinjen dijalog sa opusom Miloša Crnjanskog.
„Pošto su, naime, tema seoba i njena specifična simbolika ključni toposi opusa Crnjanskog, kod Darka Tuševljakovića se ona na specifičan način rekonstruiše u kontekstu zbivanja 90-ih godina na ovim prostorima. Jedna saobraćajna nezgoda na beogradskim ulicama kod glavnog junaka izaziva uspomene iz detinjstva vezanih za rodni Zadar“, navodi žiri u obrazloženju.
Povratak u mesto rane mladosti ne odvija se, dodaje žiri, samo fizički već više s namerom da ovo „otkopavanje prošlosti“ poveže niz fragmentarnih uspomena u celovitu sliku.
„Na izuzetno zanimljiv način, autor pokušava da nađe odgovor na ono što ga je podsvesno tištalo, a možda i opterećivalo, a sadržano je u iskazu: ’Bio sam suviše mali da bih shvatio zašto moramo da odemo iz nečega što sam smatrao svojim...’. Dečja perspektiva o događajima ne podleže tumačenjima odraslog pripovedača: takvim postupkom se obezbedila jedna vrsta neutralnosti novog iskaza koji nije lišen pomalo prikrivenih emocija, posebno u povremenim slikama kojim se svedoči o vremenu raspada nekada zajedničke države. Takvim opredeljenjem autor je sebi obezbedio mogućnost da se, na kraju, sve mozaički stvorene slike, uvežu u konačnu sliku koja se metaforički može povezati sa skulpturalnom figurom grupe dečaka, odnosno da roman ostavlja utisak zaokružene celine.“
U užem izboru nagrade „Beskrajni plavi krug“ su bili i romani „Bekos“ Enesa Halilovića, „Lusi“ Bojana Savića Ostojića i „Dionizije 1941“ Miomira Petrovića.
Uručenje nagrade Darku Tuševljakoviću najavljeno je za kraj januara u Matici srpskoj.
Kako stoji u saopštenju, žiri se opredelio da nagradu dodeli upravo Tuševljakoviću, budući da, pored nesumnjivih književnih kvaliteta, njegov roman uspostavlja profinjen dijalog sa opusom Miloša Crnjanskog.
„Pošto su, naime, tema seoba i njena specifična simbolika ključni toposi opusa Crnjanskog, kod Darka Tuševljakovića se ona na specifičan način rekonstruiše u kontekstu zbivanja 90-ih godina na ovim prostorima. Jedna saobraćajna nezgoda na beogradskim ulicama kod glavnog junaka izaziva uspomene iz detinjstva vezanih za rodni Zadar“, navodi žiri u obrazloženju.
Povratak u mesto rane mladosti ne odvija se, dodaje žiri, samo fizički već više s namerom da ovo „otkopavanje prošlosti“ poveže niz fragmentarnih uspomena u celovitu sliku.
„Na izuzetno zanimljiv način, autor pokušava da nađe odgovor na ono što ga je podsvesno tištalo, a možda i opterećivalo, a sadržano je u iskazu: ’Bio sam suviše mali da bih shvatio zašto moramo da odemo iz nečega što sam smatrao svojim...’. Dečja perspektiva o događajima ne podleže tumačenjima odraslog pripovedača: takvim postupkom se obezbedila jedna vrsta neutralnosti novog iskaza koji nije lišen pomalo prikrivenih emocija, posebno u povremenim slikama kojim se svedoči o vremenu raspada nekada zajedničke države. Takvim opredeljenjem autor je sebi obezbedio mogućnost da se, na kraju, sve mozaički stvorene slike, uvežu u konačnu sliku koja se metaforički može povezati sa skulpturalnom figurom grupe dečaka, odnosno da roman ostavlja utisak zaokružene celine.“
U užem izboru nagrade „Beskrajni plavi krug“ su bili i romani „Bekos“ Enesa Halilovića, „Lusi“ Bojana Savića Ostojića i „Dionizije 1941“ Miomira Petrovića.
Uručenje nagrade Darku Tuševljakoviću najavljeno je za kraj januara u Matici srpskoj.
