„Turistički vodič kroz srednji vek“ iliti – ko preživi pričaće!
Nakon milion objavljenih publicističkih knjiga zaista je teško osmisliti neki novi pristup koji bi osvežio taj katkad blago suvoparni žanr, ali je istaknuti britanski istoričar i profesor srednjovekovne i renesansne književnosti na Kembridžu Entoni Bejl uspeo u tome tako što nam u svojoj istorijskoj studiji „Turistički vodič kroz srednji vek“ materiju i građu daje onako kako su svet oko sebe sopstvenim očima videli stanovnici srednjovekovnog doba, a ne onako kako bi ga danas video i tumačio savremeni čovek. Time je uspeo da izdvoji svoje delo u moru sličnih izdanja i učini ga dinamičnim i zabavnim, što su retko pridevi koje koristimo za opisivanje istorijskog štiva.
Od Engleske do Vizantije, obilazeći srednjovekovne atrakcije, stići ćemo sve do kineskog carskog dvora, prateći odvažne korake hodočasnika, trgovaca, poklisara, učenjaka, svetaca, pa čak i špijuna i uhoda. Putovaćemo na kolima, lađama i na magarcima, onako kako su radili i namernici te epohe, i sagledati kako su tadašnji ljudi doživljavali i shvatali svoj univerzum, bila njihova slika pogrešna ili ne.
Da bi prikupio materijal, Bejl je, sedeći po bibliotekama manastira i palata, morao da prouči obilje drevnih putnih vodiča i putničkih zapisa, obišavši i sam, kroz razne opasnosti i neprijatnosti, svet zarad pisanja ove zabavne knjige. Pošto je to bilo i vreme mitova i legendi i ogromnog sujeverja, ova putovanja će se često kretati između stvarnosti i mašte, te ćemo tako naići i na grifone, ali i na drveće koje rađa jaganjce! U vreme kada većina ljudi nije mogla sebi da priušti putovanja, niti da o njima sanja, kada nije bilo radija, televizije ni interneta, putopisi su bili izuzetno popularni, jer su bili prozor u neistražene, egzotične krajeve i sva njihova čudesa.
Kroz priču ćemo pratiti fratra koji na hodočašće ide posve skromno, ali i lorda koji na put kreće uz svu moguću pompu i rasipnost. No koliko god da im je putna sprema bila skupocena ili ne, svi su morali da računaju na neželjene susrete s razbojnicima, hajducima, nasilnicima, secikesama, neraspoloženim domaćinima i varalicama. A ako su nekim čudom uspeli da zaobiđu sve te nevaljalce, čekale su ih karantinske stanice na granicama svih zemalja, jer je srednji vek bio, ne zaboravimo, vreme kuge i raznoraznih zaraza i pošasti (kao što smo nedavno čitali u knjizi „Caru na divan“, čak su i kneževi i kraljevi morali u karantin po povratku s puta). Pored tih muka, tu su bile i silne takse, putarine, mostarine, uz plaćanje saraja, konaka, krčmi, štala i svratišta u kojima su gostima u krevetu (ako su ga uopšte dobili) društvo pravile buve i stenice.
U jednom od vodiča iz Venecije saznaćemo šta treba da nabavimo kako nas tokom puta ne bi zadesio zatvor ili, ne daj bože, proliv, i kako da izbegnemo da ne fasujemo bubonsku kugu, zlu ne trebalo! Saznaćemo da je Kipar, kao rodno ostrvo Afrodite, bio meka srednjovekovnog seks-turizma. Na svome ćemo putešestviju posetiti i u pesmama opevanu krstašku prestonicu Akru, pa se preko Svete zemlje koja je većini bila krajnji cilj, spustiti u Egipat do zelene delte Nila, praznik za oči i dušu nakon silnih suncem spečenih goleti i pustara. Proći ćemo i Putevima svile kroz Aziju i spustiti se kroz Persiju i do Indije pune egzotičnih čuda i blistavih blaga. Pošto je svaki dobar srednjovekovni putopis bio slasno začinjen neistinama i izmišljotinama, saznaćemo i da putnik u Indiji može da naiđe na škorpije toliko velike da mogu da odvuku slona u reku!
Naposletku ćemo, slutite već, put oko sveta završiti i posetom zemalja Mongola, Kineza i Japanaca. A na samom kraju sledi i deo u kom ćemo videti kako su putnici s Dalekog istoka doživljavali zapad kad bi nam došli u posetu s drugog kraja sveta.
Autor: Miroslav Bašić Palković
