Trajni trag darodavaca u kulturi
Hiljade ovovremenih članova užičke Narodne biblioteke možda i ne zna da je to čitalište (osnovano na Preobraženje 1856) počelo sa 200 knjiga, a da ih sada ima 256.000. Kao i da su najstarije ovde sačuvane „Opšta istorija sveta za decu“ Johana Matije Šreka iz 1784. i deset godina mlađa „Istorija raznih slovenskih naroda“ Jovana Rajića.
Foto: Freepik
Od stare štampe tu je prvi užički list Zlatibor koji je izlazio od 1885. do 1893. godine. „U biblioteci se čuva 248 brojeva, a originali se nalaze u Sveučilišnoj biblioteci u Zagrebu“, navode o Zlatiboru u toj ustanovi. Iz predratne periodike čuvaju 33 naslova, u ovo doba redovno (pored časopisa) lokalni list Vesti i naravno svaki broj Politike.
Posebnu vrednost i užičke biblioteke čine legati. Po obilju materijala, unikata, rukopisa značajan su izvor za istraživanja. „Svaki poklon učinjen biblioteci predstavlja još jedan kamenčić u mozaiku znanja, a legati kao celine pravi biser“, ističu u ovoj biblioteci koja ima pet legata. Zapravo poklon-zbirke, s tretmanom legata iz poštovanja prema darodavcima. Te knjige su smeštene u posebnu prostoriju sa malom studijskom čitaonicom.
Najobimnija, posebno vredna i najmlađa ovde je poklon-biblioteka najznačajnijeg biografa srpske književnosti Radovana Popovića, dugogodišnjeg novinara i urednika u Politici. On je 2019. darovao čitalištu svog zavičaja fond od preko 5.000 knjiga, u kome je naročito zanimljiva poklon-zbirka od 1.712 knjige sa posvetama poznatih autora: književnika, slikara, arhitekata. „Ovaj legat po svom obimu i značaju jedinstven je u srpskim bibliotekama. Ime Radovana Popovića, čoveka izuzetne duhovnosti i moralne vrline, u analima užičke biblioteke biće ispisano velikim slovima“, zabeleženo je na sajtu te ustanove.
Radovan je, podsećamo, prilikom darovanja 2019. ovde istakao da je ova poklon-zbirka knjiga s posvetama njegov „orman uspomena“ na pisce koje je u raznim prilikama sretao, a s nekima se i družio.
„A da imam više para, bio bih i veći darodavac, kome zatreba, ja bih poklanjao. Gledam i slušam danas ove bogate ljude, niko da bude kao Mita, Igumanov ili Trebinjac. Da ostavi narodu, da kaže: ’E ja imam, meni je dovoljno’“, reče tada Popović u Užicu.
Užička biblioteka čuva i legat Miloša B. Jankovića (1885–1984), učitelja i pedagoškog pisca, osnivača i urednika pedagoške biblioteke „Budućnost“ (izlazila od 1908. do 1941), kasnije i Pedagoškog društva. Ta knjižna zbirka ima 1.428 bibliografskih jedinica, u njoj je i „Glasnik srpskog učenog društva“ od 1873. do 1887.
Poklon-biblioteka Mitra P. Mitrovića (1907–1970), učitelja i profesora koji je između dva rata učiteljevao po Makedoniji, ima 1.105 jedinica uglavnom pedagoško-psihološke literature. U tom fondu su listovi Vardarče (1933. izlazio u Skoplju) i Venac (1923–1929) urednika i vlasnika Jeremije Živanovića, te retka knjiga „Osnovi fiziologije“ Ivana Đajića štampana 1923. u Državnoj štampariji.
Ime Dragutina M. Prljevića (1903–1990), profesora istorije, ovde se pamti po zaslugama za osnivanje užičkog muzeja i posleratnu obnovu rada Gradske knjižnice. Pisao je školske udžbenike i priručnike, prevodio s francuskog. Prljevićeva poklon-zbirka sadrži 708 bibliografskih jedinica, biblioteka je objavila i njegova sećanja.
Živan L. Ćirić (1912–1992), učitelj i profesor, uređivao je list Mlada trezvenost (1931). Knjiga „Staro Užice u zapisima“, uz ostale koje je objavio, jedna je od posebno vrednih za proučavanje i razumevanje duge istorije ove varoši. Ćirićev legat ima 558 bibliografskih jedinica, pretežno beletristike.
Autor: Branko Pejović
Izvor: Politikin kulturni dodatak
