Toni Parsons: U Srbiji kao kod kuće
Poželimo dobrodošlicu najnovijem kolumnisti časopisa Bukmarker – Toniju Parsonsu! U prvoj kolumni autor savremenog klasika „Čovek i dečak“ piše o svojoj ljubavi prema našim čitaocima i objašnjava zašto se u Srbiji oseća kao svoj na svome.
Radujem se posetama Beogradu jer se ljudi raduju što me vide. Pošto u Beogradu imam mnogo čitalaca, prijatelja i kolega, osećam se kao kod kuće. Uvek me dočeka topla dobrodošlica i uvek se divno provedem.
Pisci ponekad idu na gostovanja kako bi govorili o svojim delima, i ta gostovanja često deluju kao gubljenje vremena jer ljudi nisu naročito zainteresovani.
U Beogradu je potpuno obrnuto.
Osim toga, moja veza s Beogradom seže daleko u prošlost. Prvi put sam došao pre gotovo pedeset godina, kad sam kao momak putovao po Evropi s rancem na leđima.
Bio sam u Srbiji ni sam ne znam koliko puta i uvek je bilo zanimljivo, uvek je bilo vredno truda.
Beogradski sajam knjiga je verovatno najbolji sajam knjiga na svetu. Na sajmovima u Frankfurtu i Londonu uglavnom se sklapaju poslovi. London i Frankfurt zaboravljaju da su najvažniji pisci i čitaoci. Beogradski sajam knjiga slavi vezu između pisaca i čitalaca, a svaki pisac je, naravno, i čitalac. Srbi strastveno vole knjige i sama manifestacija je odlično organizovana. Jedina nevolja je u tome što je zanimanje za moje knjige tako veliko da nikad nemam dovoljno vremena da se družim sa čitaocima koliko bih želeo. No ipak uspevam da za kratko vreme upoznam mnogo čitalaca. Da, gostovanja su naporna, ali pisac treba uvek da bude zahvalan što se ljudi zanimaju za njegove knjige.
Veliki sam srećnik što u Srbiji imam sjajnog izdavača i posvećenog prevodioca. Znam koliko prevod može da utiče na uspeh ili neuspeh knjige. Moj srpski izdavač je umetnik. Reči su mu važne, priče su mu važne. Neki prevodioci u nekim zemljama jednostavno odrade posao za novac, ali dobri prevodioci postaju deo procesa pisanja.
Velika je sreća što imam izdavača koji veruje u mene i moje knjige – a najveća sreća su svi moji divni čitaoci u Srbiji.
Pisanje je usamljenički posao – pisac ga ne radi dobro ako ne sedi sam u svojoj sobi. Ali u Srbiji nikad nisam usamljen i zbog toga najtoplije zahvaljujem svim svojim čitaocima u toj divnoj zemlji.
Autor: Toni Parsons
Prevod: Nenad Dropulić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 13
Radujem se posetama Beogradu jer se ljudi raduju što me vide. Pošto u Beogradu imam mnogo čitalaca, prijatelja i kolega, osećam se kao kod kuće. Uvek me dočeka topla dobrodošlica i uvek se divno provedem.
Pisci ponekad idu na gostovanja kako bi govorili o svojim delima, i ta gostovanja često deluju kao gubljenje vremena jer ljudi nisu naročito zainteresovani.
U Beogradu je potpuno obrnuto.
Osim toga, moja veza s Beogradom seže daleko u prošlost. Prvi put sam došao pre gotovo pedeset godina, kad sam kao momak putovao po Evropi s rancem na leđima.
Bio sam u Srbiji ni sam ne znam koliko puta i uvek je bilo zanimljivo, uvek je bilo vredno truda.
Beogradski sajam knjiga je verovatno najbolji sajam knjiga na svetu. Na sajmovima u Frankfurtu i Londonu uglavnom se sklapaju poslovi. London i Frankfurt zaboravljaju da su najvažniji pisci i čitaoci. Beogradski sajam knjiga slavi vezu između pisaca i čitalaca, a svaki pisac je, naravno, i čitalac. Srbi strastveno vole knjige i sama manifestacija je odlično organizovana. Jedina nevolja je u tome što je zanimanje za moje knjige tako veliko da nikad nemam dovoljno vremena da se družim sa čitaocima koliko bih želeo. No ipak uspevam da za kratko vreme upoznam mnogo čitalaca. Da, gostovanja su naporna, ali pisac treba uvek da bude zahvalan što se ljudi zanimaju za njegove knjige.
Veliki sam srećnik što u Srbiji imam sjajnog izdavača i posvećenog prevodioca. Znam koliko prevod može da utiče na uspeh ili neuspeh knjige. Moj srpski izdavač je umetnik. Reči su mu važne, priče su mu važne. Neki prevodioci u nekim zemljama jednostavno odrade posao za novac, ali dobri prevodioci postaju deo procesa pisanja.
Velika je sreća što imam izdavača koji veruje u mene i moje knjige – a najveća sreća su svi moji divni čitaoci u Srbiji.
Pisanje je usamljenički posao – pisac ga ne radi dobro ako ne sedi sam u svojoj sobi. Ali u Srbiji nikad nisam usamljen i zbog toga najtoplije zahvaljujem svim svojim čitaocima u toj divnoj zemlji.
Autor: Toni Parsons
Prevod: Nenad Dropulić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 13
Autor: Toni Parsons
