„Tkalja senki“ je priča o jednoj burnoj ljubavnoj vezi koja je trajala 42 godine
U romanu „Tkalja senki“ koji je 2012. Dobio nagradu izdavačkih kuća Planeta i Casa América za najbolju prozu na španskom jeziku, autor Horhe Volpi (Meksiko Siti 1968.) je rekonstruisao burnu ljubavnu vezu između umetnice i zaljubljenice u psihoanalizu Kristijane Morgan i psihologa Henrija (Harija) Marija. Volpi je proučavao Morganine biografije i dnevnike i u roman je uvrstio i nekoliko njenih ilustracija. Delo započinje Kristijaninim samoubistvom 1967. godine i pravi rekonstrukciju njihove vanbračne veze koja je trajala četrdeset i dve godine. Kada su se upoznali 1925. godine, Kristijana je već bila udata za čoveka koji je bio ratni veteran i povremeno je bila ljubavnica Marijevog brata. I Kristijana i Mari su sa svojim supružnicima u to vreme bili na odmoru u Italiji, a kasnije su Morganovi nastavili svoju terapiju sa Karlom Gustavom Jungom, koji je i sam bio u dilemi kako da bira između svoje supruge, svoje asistentkinje Toni Volf i Kristijane koja ga je fascinirala jer je u njoj video „najbolji primer žene koja je u potpunosti živela u svojoj podsvesti“. Ljubav Kristijane i Harija obiluje nastranim ritualnima, uranjanjem u podsvest i sadomazohističkim nagonima. Ona će prouzrokovati brojne tragedije – jedan od Kristijaninih ljubavnika oduzima sebi život, a ona će biti podvrgnuta simpatektomiji; kao i brojne neočekivane događaje – Jung će iskoristiti Kristijanine beleške da razvije jednu od svojih teorija, dok ona i Mari razvijaju test tematske apercepcije.
Volpi je izjavio kako ga je Kristijana Morgan zainteresovala jer je „žudela za oslobođenjem“. Ona nije prihvatala „buržoaske norme“, oslobađala se stega braka i godinama nije oseća ni trunku naklonosti prema svom sinu. Ipak, čini se da je više bila žrtva sopstvene ličnosti nego istorijskih okolnosti. Podvrgla se tumačenjima iracionalnog i antisemitski nastrojenog učitelja Junga koji joj je rekao da je njena životna uloga ta da budi kreativno nadahnuće u muškarcima. Kristijana menja svoje i ime svog ljubavnika, izgrađuje sopstveni panteon i nastanjuje ga božanstvima, stupa u krvni pakt, odaje se alkoholu, stvara mističnu uniju sa Harijem i piše sledeće: „Želim da me udaraš, bičuješ, maltretiraš. Želim tvoje okove na rukama i tvoju cigaretu na svom licu. Hoću da mi naređuješ, da me šutiraš, da me povrediš [...] Želim da budem tvoja robinja“.
Način pripovedanja – u sadašnjem vremenu i trećem licu, uglavnom sa Kristijanine tačke gledišta, uz umetnute epizode koje su se odigrale ranije, zapažanja koja je autorka beležila u svojoj svesci, reprodukcije crteža i fotografija i pisma nekolicine drugih likova može biti zahtevan, ali celokupna priča koja zaranja u duboke teme će nagraditi marljivog čitaoca.
Izvor: letraslibres.com
Prevod: Sonja Laštro
