Svaki vaš obeleživač za knjige ima svoju priču
Karta za voz, ljubavna poruka i... komad slanine?! Ono što nađete među stranicama može vas iznenaditi i oduševiti.
Nedavno sam prvi put posle ko zna koliko vremena otvorio svoj primerak knjige „Tri čoveka u čamcu, psa da i ne pominjemo“ i video da sam jednu stranu obeležio voznom kartom Česterfild – Njukasl, kada sam išao u posetu osobi sa kojom sam tada bio u vezi.
Odjednom sam se vratio u prošlost i video sebe kako putujem kući, gledam zalazak sunca i žalim što sam sve dalje od te osobe. Bio sam pun pozitivnih emocija koje osećate kada vam se neko baš dopada. Sve to se pomešalo sa Džeromovim putovanjem u knjizi, plovidbom od Kingstona do Oksforda 1889. godine.
Bilo mi je čudno kako me je ta karta vratila u prošlost, pa sam se zapitao da li stvari koje koristimo kao obeleživače mogu da kažu nešto o našoj ličnosti. Verovatno spadate u jednu od ove tri kategorije: osobe koje kupuju prave obeleživače od kože, na koje su prikačene resice; osobe koje kao obeleživač koriste bilo šta što im se nalazi u blizini i sadiste koji uništavaju knjige tako što strane beleže savijanjem uglova.
Neki pisci su otkrili šta koriste za obeležavanje stranica. Meri Šeli koristila je kovertu sa pepelom Persija Šelija u svom primerku „Adonaisa“, elegije koju je Persi Šeli napisao za Džona Kitsa. Jedna (pomalo sumnjiva) legenda kaže da je Čarls Dikens kupio obeleživač napravljen od kože obešenog serijskog ubice Vilijama Burka. Drugi ljudi nisu baš bili racionalni kada se radilo o izboru obeleživača. Po rečima Klajva Džejmsa, književni kritičar Siril Konoli stavljao je sirove kriške slanine.
Ja uzimam sve što mi se nađe pod rukom, jer čitam bilo gde kada imam vremena za to. Tako je i Tomas Hardi koristio komadiće papira na kojima je zapisivao stvari koje treba da istraži. Na jednom preživelom papiriću napisao je da mora da istraži antologiju starogrčke književnosti.
Nakon što sam pronašao kartu za voz, počeo sam da otvaram i druge knjige u kojima sam našao razne obeleživače. U primerku knjige „Yeah Yeah Yeah“ autora Boba Stenlija našao sam papirić na kom je moj otac, svojim lepim rukopisom, napisao „Uživaj!“ šta se odnosilo na nešto što mi je poslao. U knjizi „Modern Nature“ Dereka Džarmana našao sam kartu sa koncerta grupe Horor. Račun za vodu koji sam našao u kolekciji radova M. R. Džejmsa podsetio me je na svađu sa cimerom o kom nisam razmišljao otkad se iselio.
Kada takvi komadići papira isplivaju odnekud, sa sobom donose mnoge uspomene. Papirić koji je odavno trebalo da bacite u smeće slučajno je postao nešto značajno. Vaše iskustvo čitanja određene knjige povezano je sa određenim mestom i vremenom. Pronalazak ovih malih predmeta može nas vratiti u vreme kada smo bili neka druga osoba, kada smo se prvi put upoznavali sa pričom ili piscem, može da nam probudi emocije koje smo osećali kada smo prvi put čitali knjigu. Obeleživači ne bude samo nostalgiju već nas teraju da razmišljamo o stavovima koje smo imali u to vreme, a na koje danas gledamo iz potpuno druge perspektive.
Idite do police i potražite svoje obeleživače. Možda pronađete neku porukicu, vizitkartu, kupon za brijanje kod berberina kod kojeg više nikada nećete otići – sve to će vam pomoći da putujete kroz vreme.
Autor: Tom Nikolson
Izvor: penguin.co.uk
Prevod: Lidija Janjić
