Sva čuda Srbije - Ovo su najveće tajne i misterije iz našeg komšiluka!
Već i sam život je čudo. Pozornica tajni i misterija. Malih i malo većih čudesa. Aleksandar Saša Ignjatović smestio ih je u naš „komšiluk“ i u upravo objavljenoj knjizi „Najveće tajne i misterije Srbije“ ispričao dvadesetak autentičnih priča nastalih iz susreta sa neobičnim ljudima i suočavanja sa čudnovatim događajima.
„Istinite priče iz ove knjige nastajale su tokom niza godina, kao čičkom se kačeći na moju radoznalost tokom brojnih putovanja kroz ovu našu zemlju čuda. Mogla je možda ova zbirka da bude objavljena i ranije, ali postoje knjige, kao i ljudi, kojima je neophodno da sazru, kako bi u pravom trenutku pokazali koliko zaista vrede“, kaže Ignjatović i dodaje:
„Dugo sam imao dilemu da li svoja neobična i neobjašnjiva iskustva treba da podelim s vascelim svetom. Suviše sam često sretao ljude kojima je takav izbor doneo samo teret neverice i podsmeha. Pa ipak, siguran sam da sam doneo pravu odluku. Jer, nažalost, u ovom ludom i brzom svetu postali smo kolektivno razmaženi i neopisivo kratkog pamćenja. Malo je čuda koja danas mogu da nas zadive i zagolicaju nam maštu. Sve nam je na tacni. Dostupno, objašnjeno i objavljeno na internetu. Mnoštvo smo velikih tajni otkrili. Naučili da nećemo pasti s ivice sveta ako otplovimo dovoljno daleko. Shvatili da munje nisu gnev bogova već električno pražnjenje u atmosferi. Poleteli smo u čeličnim pticama. Klonirali smo ovcu. Igramo se nevidiljivim česticama u ogromnom tunelu ispod Evrope. Spustili smo sondu na kometu. Ej... na kometu. Veliki kamen koji leti svemirom... I mislimo da nam je sve jasno. A i dalje se plašimo nepoznatog i neočekivanog. Pa zato povlačimo oštre granice između mogućeg i nemogućeg, kao da razlika između njih nije samo stvar naše percepcije. Količina straha potrebna da se uhvatimo ukoštac sa nepoznatim. Ovo, dakle, nije knjiga o nepoznatom i nemogućem. Nego o životu. Sa nekim njegovim malim ili malo većim čudesima.“
Autentične priče koje je autor prikupljao tokom dugogodišnjeg novinarskog rada zabeležene su širom Srbije, od Vojvodine, Šumadije, Mačve i Braničeva do krajnjeg juga Srbije.
„Istinite priče iz ove knjige nastajale su tokom niza godina, kao čičkom se kačeći na moju radoznalost tokom brojnih putovanja kroz ovu našu zemlju čuda. Mogla je možda ova zbirka da bude objavljena i ranije, ali postoje knjige, kao i ljudi, kojima je neophodno da sazru, kako bi u pravom trenutku pokazali koliko zaista vrede“, kaže Ignjatović i dodaje:
„Dugo sam imao dilemu da li svoja neobična i neobjašnjiva iskustva treba da podelim s vascelim svetom. Suviše sam često sretao ljude kojima je takav izbor doneo samo teret neverice i podsmeha. Pa ipak, siguran sam da sam doneo pravu odluku. Jer, nažalost, u ovom ludom i brzom svetu postali smo kolektivno razmaženi i neopisivo kratkog pamćenja. Malo je čuda koja danas mogu da nas zadive i zagolicaju nam maštu. Sve nam je na tacni. Dostupno, objašnjeno i objavljeno na internetu. Mnoštvo smo velikih tajni otkrili. Naučili da nećemo pasti s ivice sveta ako otplovimo dovoljno daleko. Shvatili da munje nisu gnev bogova već električno pražnjenje u atmosferi. Poleteli smo u čeličnim pticama. Klonirali smo ovcu. Igramo se nevidiljivim česticama u ogromnom tunelu ispod Evrope. Spustili smo sondu na kometu. Ej... na kometu. Veliki kamen koji leti svemirom... I mislimo da nam je sve jasno. A i dalje se plašimo nepoznatog i neočekivanog. Pa zato povlačimo oštre granice između mogućeg i nemogućeg, kao da razlika između njih nije samo stvar naše percepcije. Količina straha potrebna da se uhvatimo ukoštac sa nepoznatim. Ovo, dakle, nije knjiga o nepoznatom i nemogućem. Nego o životu. Sa nekim njegovim malim ili malo većim čudesima.“
Autentične priče koje je autor prikupljao tokom dugogodišnjeg novinarskog rada zabeležene su širom Srbije, od Vojvodine, Šumadije, Mačve i Braničeva do krajnjeg juga Srbije.
