Stefani Garber o svojoj knjizi: „Karaval“ u pet reči
Opišite Vašu knjigu u 5 reči
Igre činima. Sestre. Ljubav. Izdaja.
„Karaval“ je jedna od mojih najomiljenijih knjiga. Dopada mi se ideja igre Karaval. Da li biste učestvovali u Karavalu ako biste mogli? Koliko daleko biste otišli? Ko bi bio Vaš partner u igri?
Napisala sam „Karaval“ zato što sam želela da stvorim svet koji bih volela da posetim, tako da bih definitivno volela da igram igru. Izabrala bih sestru za partnera – i ovo ne govorim samo zato što je ovo knjiga o sestrama. Moja sestra je moj najbolji prijatelj, i poput Tele iz „Karavala“, moja sestra je veći avanturista od mene tako da bi nam bilo zabavno. Nadam se da bih stigla do kraja igre – iako mogu sebe da zamislim kako mi pažnju odvlače radnje s fantastičnim predmetima.
Dopadaju mi se magična čuda koja se pojavljuju u romanu. Zaista želim jednu od onih čarobnih haljina koje se svakodnevno menjaju prateći modu. Koja od njih je Vaša najdraža kreacija?
Drago mi je što vam se dopada moja magična haljina. I ja bih volela da imam čarobnu haljinu, ali kad me već pitate koja je meni najdraža, rekla bih da je to haljina koju Skarlet nosi kad je na karuselu od ruža. Volim ruže jer mislim da mogu da budu i lepe i jezive, a karusel od ruža je baš takav.
Možete li da nam ispričate kako je knjiga objavljena? Kako ste reagovali kada ste prodali prava za „Karaval“? Kako ste se osećali znajući da je Vaša knjiga izazvala toliko interesovanja i reakcija?
Put objavljivanja knjige je bio veoma težak. Pre „Karavala“ sam napisala pet rukopisa namenjenih mladima koji nisu kupljeni. Moj prvi roman je odbijen više od 100 puta. Bila sam odlučna da mogu bolje, pa sam nastavila da pišem i učim. Stotinak (i više) odbijanja kasnije, pronašla sam agenta koji se zainteresovao za moj peti roman. Nažalost, ona me je obavestila da napušta posao nedelju dana pošto sam završila pisanje „Karavala“. Tada sam rekla porodici da više neću napisati nijednu knjigu ako ne prodam „Karaval“ jer sam mislila da ne bih podnela novu turu odbijanja. Veoma dobro pamtim jutro nakon prodaje rukopisa – takav dan je bio nešto o čemu sam dugo maštala. Sećam se da me je probudila poruka agentkinje sa obaveštenjem da je jedna urednica pročitala knjigu iste noći kada joj je moja agentkinja poslala i da se oduševila. Ruke su mi se tresle, a kada sam poruku pročitala roditeljima rasplakala sam se; iako to nije bila prava ponuda, u tom trenutku sam znala da ću prodati knjigu i to je bio jedan od najboljih trenutaka u mom životu.
Želela bih da mogu svima lično da izrazim zahvalnost za svu pažnju koju je roman „Karaval“ dobio. Svaki put kada od nekoga čujem da hoće da je pročita ili da su je pročitali, želim da mu pošaljem zahvalnicu, da izgrlim čitaoce ili ih pozovem na večeru. Veoma sam zahvalna za ovaj uspeh, a bilo je i sjajno što sam imala prilike da upoznam neke od blogera koji su pročitali knjigu!
Izvor: aperfectioncalledbooks.blogspot.rs
Igre činima. Sestre. Ljubav. Izdaja.
„Karaval“ je jedna od mojih najomiljenijih knjiga. Dopada mi se ideja igre Karaval. Da li biste učestvovali u Karavalu ako biste mogli? Koliko daleko biste otišli? Ko bi bio Vaš partner u igri?
Napisala sam „Karaval“ zato što sam želela da stvorim svet koji bih volela da posetim, tako da bih definitivno volela da igram igru. Izabrala bih sestru za partnera – i ovo ne govorim samo zato što je ovo knjiga o sestrama. Moja sestra je moj najbolji prijatelj, i poput Tele iz „Karavala“, moja sestra je veći avanturista od mene tako da bi nam bilo zabavno. Nadam se da bih stigla do kraja igre – iako mogu sebe da zamislim kako mi pažnju odvlače radnje s fantastičnim predmetima.
Dopadaju mi se magična čuda koja se pojavljuju u romanu. Zaista želim jednu od onih čarobnih haljina koje se svakodnevno menjaju prateći modu. Koja od njih je Vaša najdraža kreacija?
Drago mi je što vam se dopada moja magična haljina. I ja bih volela da imam čarobnu haljinu, ali kad me već pitate koja je meni najdraža, rekla bih da je to haljina koju Skarlet nosi kad je na karuselu od ruža. Volim ruže jer mislim da mogu da budu i lepe i jezive, a karusel od ruža je baš takav.
Možete li da nam ispričate kako je knjiga objavljena? Kako ste reagovali kada ste prodali prava za „Karaval“? Kako ste se osećali znajući da je Vaša knjiga izazvala toliko interesovanja i reakcija?
Put objavljivanja knjige je bio veoma težak. Pre „Karavala“ sam napisala pet rukopisa namenjenih mladima koji nisu kupljeni. Moj prvi roman je odbijen više od 100 puta. Bila sam odlučna da mogu bolje, pa sam nastavila da pišem i učim. Stotinak (i više) odbijanja kasnije, pronašla sam agenta koji se zainteresovao za moj peti roman. Nažalost, ona me je obavestila da napušta posao nedelju dana pošto sam završila pisanje „Karavala“. Tada sam rekla porodici da više neću napisati nijednu knjigu ako ne prodam „Karaval“ jer sam mislila da ne bih podnela novu turu odbijanja. Veoma dobro pamtim jutro nakon prodaje rukopisa – takav dan je bio nešto o čemu sam dugo maštala. Sećam se da me je probudila poruka agentkinje sa obaveštenjem da je jedna urednica pročitala knjigu iste noći kada joj je moja agentkinja poslala i da se oduševila. Ruke su mi se tresle, a kada sam poruku pročitala roditeljima rasplakala sam se; iako to nije bila prava ponuda, u tom trenutku sam znala da ću prodati knjigu i to je bio jedan od najboljih trenutaka u mom životu.
Želela bih da mogu svima lično da izrazim zahvalnost za svu pažnju koju je roman „Karaval“ dobio. Svaki put kada od nekoga čujem da hoće da je pročita ili da su je pročitali, želim da mu pošaljem zahvalnicu, da izgrlim čitaoce ili ih pozovem na večeru. Veoma sam zahvalna za ovaj uspeh, a bilo je i sjajno što sam imala prilike da upoznam neke od blogera koji su pročitali knjigu!
Izvor: aperfectioncalledbooks.blogspot.rs
Autor: Stefani Garber
