Šta sad da čitam? – 6 distopijskih romana
Kada vam svet deluje mračno, možda je pravo vreme da se bacite na literaturu u kojoj su prikazane još mračnije verzije realnosti. Jer nema ničeg boljeg nego pronaći utehu među distopijskim listovima hartije.
Foto: Pixabay
„Životinjska farma“ – Džordž Orvel
„Životinjska farma“ Džordža Orvela nesumnjivo je jedan od najboljih kratkih romana koji su ikada napisani na engleskom jeziku. To je obmanjujće jednostavna priča koju mogu čitati i starija deca. Govori o pobuni životinja, napisana je u formi bajke, a ipak je možemo iščitavati na mnogo različitih načina. Jasno je da je posredi i satira i alegorija. Orvel nije imao nameru da sakrije o kom režimu govori ova distopijska priča, o kojim političarima, već je nemilosrdno parodirao. U svakom slučaju, kao što je to slučaj sa svim sjajnim romanima, „Životinjska farma“ je i dan-danas relevantna i u sebi skriva brojne večne istine.
„Druga strana“ – Alfred Kubin
Glavni junak ovog romana, izvorno objavljenog 1909. godine, profesionalni je crtač, baš kao što je to bio i sam autor (Kubin je ilustrovao ovo svoje štivo i bio jedini austrijski pripadnik minhenskog pokreta ekspresionista „Plavi jahač“). Nakon oklevanja, bezimeni umetnik i njegova supruga prihvataju poziv bivšeg kolege sa studija glavnog junaka, enigmatičnog multimilionera Klausa Patere, da dođu u Perlu, središte Carstva snova, njegove privatne države smeštene na Daleki istok. Već u tunelu koji čini bitnu stanicu do pomenutog glavnog grada, a zapravo do drugog vremena i sasvim različitog prostora, prividno putovanje iz zadovoljstva poprima mračne predznake.
„Sluškinjina priča“ – Margaret Atvud
Bela kapa širokog oboda i crveni ogrtač su postali simbol iste stvari: opresije žena. Roman iz 1985. godine autorke Margaret Atvud nam je urezao ovu sliku u dušu opisom distopijskog društva u bliskoj budućnosti, u kom su žene primorane na reproduktivno ropstvo kako bi nosile decu elitnih članova zajednice – a njihova pokornost i poniznost naglašene su upravo tom uniformom. Tokom više od trideset godina ta slika se pojavljivala na omotu ove knjige širom sveta, na posterima za filmsku verziju iz 1990. godine, u reklami za televizijsku seriju iz 2017. godine, čak i na ženama u stvarnom životu koje su protestovale zbog ograničavanja reproduktivnih prava.
„Farenhajt 451“ – Rej Bredberi
Skoro 70 godina klasik naučne fantastike Reja Bredberija pokreće maštu, debate i pokrete otpora. Distopijska priča o čoveku koji spaljuje knjige kako bi sprečio širenje ideja – a onda shvata svoju grešku – kritikuje cenzuru na vrhuncu Hladnog rata. Roman je pun iznenađenja, kontradikcija i zabluda. Ovo remek-delo 20. veka prodato je u preko 10 miliona primeraka, dobilo je salvu pozitivnih kritika i osvojilo i nekoliko nagrada, uključujući nagrade Američke akademije za umetnost, Prometeus i Hugo. Bredberi je nominovan i za Gremi 1976. godine za audio-knjigu kojoj je posudio glas.
„Krug“ – Dejv Egers
„Krug“ predstavlja veštu modernu sintezu sviftovske pronicljivosti i orvelovske sposobnosti predviđanja. Ovo je priča o Mej Holand, ženi u ranim dvadesetim koja je dobila posao u ogromnoj tehno-seksi kompaniji Krug, svojevrsnoj mešavini Fejsbuka, Gugla, Tvitera, PejPala i svih ostalih velikih onlajn konglomerata kojima smo do sada poverili svoje živote. Egersovo delo je toliko aktuelno i toliko precizno proniče u suštinu vremena u kome živimo da će u budućnosti verovatno uživati status jednog od najboljih satiričnih prikaza rane ere interneta.
„Uzvišenost“ – Darko Tuševljaković
U Beogradu bliske budućnosti, naizgled po svemu nalik sadašnjem, junakinja romana živi bez oca i sa majkom koja postaje senilna starica. Nema iskrene prijatelje, stalnu vezu i dobar posao, a u sebi još nosi bolne ožiljke iz prošlosti. Ispisan kristalnim stilom, „Uzvišenost“, moguće je, postaje tačka od koje se neće meriti samo savremena srpska naučnofantastična i fantastična književnost, već i granica smelosti kojom se umetnički kvalitetno hvata sadašnji duhovni trenutak. I zbog toga je Tuševljakovićev roman jedan od retkih za koji radi vreme.
